Пета је година откако није више међу нама један од најпознатијих кантаутора са ових простора. Ипак, његов глас и песме које је певао, живе су и и даље нас инспиришу, водећи нас у неке мирније и срећније пределе.
извор: open.spotify.com
Оливер Драгојевић рођен је у Сплиту 1947. у породици Драгојевић као четврто дете. Пре њега родиле су се три сестре које нису преживеле. Како је потицао из послератне сиромашне породице, имао је жељу да буде месар попут његовог оца и имао је мале изгледе за неким већим успехом, а тек није се могло ни замислити да ће он својим гласом освојити целу Југославију и свет. Управо је његов отац заслужан за то што је препознао његов таленат за музику и од малих ногу га подстицао да учи да свира најпре усну хармонику, затим гитару, а потом саксофон, оргуље и клавир.
Почетак каријере
Свој први бакшиш Оливер је зарадио свирајући саксофон. Тако да су његови први кораци у музици били једноставни и безазлени, био је попут неких свирача на улици. С обзиром на то какав је имао ненадмашан глас и таленат, он није могао бити незапажен. Једна од оних који су заслужни за његов успех, јесте и Мери Цетинић, која га је уочила и помогла му да прокрчи пут до успеха. Свој први наступ на Радио Сплиту имао је 1957. године, а почетак шездесетих година прошлог века биће и почетак његове каријере и његових јавних наступа на којима ће га уочити и Зденко Руњић чувени композитор. Резултат свега тога биће објављивање првог албума 1975. године под насловом ,,Љубавна пјесма".
Оливерови први наступи на фестивалима и по хотелима, као онај чувени у Макарској, јесу били део историје која се рађала. Мршав дечак дуге косе са шареним кошуљама припремао се да постане оно што је касније постао. Те његове прве наступе пратили су и неки неуспеси, попут једног концерта 1967. где он пролази незапажено, па претежно пева и у иностранству. Једно време био је и члан Дубровачких трубадура.
извор: biografija.org
Мотиви у песмама
Оливер Драгојевић, иако је преминуо пре пар година, и данас живи кроз песме које је отпевао. Оно што ми волимо код њих није само његов карактеристичан и универзалан глас који нас мислима одводи право до мирне луке и мирног мора, већ и значење тих песама и мотиви који су топли и нама блиски. Већина његових песама говори о мору, о љубави, о нежности и пажњи. Међу његовим најпознатијим песмама су и оне које говоре о његовом крају или о неким легендама и причама из морских крајева. Било да је то ,,Жуто лишће љубави", ,,Нашој љубави је крај", ,,Што то бјеше љубав", ,,Скалинада", ,,Малинконија", ,,Молитва за Магдалену", ,,Кад ми дођеш ти", ,,Опрости ми папе",,Јешка од љубави" – све ове песме нас не остављају равнодушнима, већ нас попут морских таласа носе у сусрет надолазећој плими мелодије. Све те песме говоре о животу, о љубави, мисаоно се повезују са нама. Неке од њих говоре о љубави која је јача и од немаштине и препреке попут приче о Цицибели и Року који су се волели и живели од Роковог улова рибе. Туристи су бележили слику брачног пара са псом (деце нису имали), а онда се њихова прича завршила у сиротињском дому. Пред крај живота добили су трошну кућицу у којој су заједно склопили очи држећи се за руке. Песма која говори о овој причи зове се ,,Ча је живот вемго фантажија".
Још о Оливеру
Вреди напоменути да је Оливер пронашао љубав свог живота из периода рада са Дубровачким трубадурима, његову жену Весну, са којом је поделио остатак свог живота. Са њом је добио тројицу синова. Оливера је највише обележила Вела Лука која је била место његовог детињства. Након његове смрти, управо ту је и сахрањен. Катамараном је било превезено његово тело од Сплита, а хиљаде људи су стајали на обали и бакљама и његовим песмама га испратили.
Након сукоба деведесетих, Оливер Драгојевић није долазио у Србију, али није ни имао неких изјава пуних мржње, нити злу крв према Србима. Ако је веровати неким изворима, Оливер има и српског порекла да су његови досељеници на просторима на којима потиче. Просто, тај чин недолажења није био израз мржње, већ жеља да се не стварају проблеми, можда и вид неког разочарања због свих тих догађаја.
Неки делови из песама
,,Не дам вјетру да те дира, не дам киши да те кваси, само ноћ нек тихо свира, само немир нек те краси. Све ће звезде с тобом лећи, пуне тајних путовања, прије сна ти морам рећи: буди добра, лепо сањај."
,,Ко брод у боци путујем, а нећу стићи никамо, јер превише се познајем да бих се тебе одрекао. Ко брод у боци путујем и нећу стићи никамо, јер превише ти дугујем, а дао сам ти премало."
,,Липо ли је, липо ли је, на лазини сувој лежат, у осами покрај мора, над пучином тебе гледат, мој галебе. Тебе гледат, с тобом летит, поред свега немат страја, и пркосит свакој бури и невољи, ча се ваја, мој галебе. "
,,Златни конци литње зоре дошли су у њене дворе, да би моју љубав убили. Свитло нек јој љуби лице, липо као у цесарице кад је ја не могу љубити."
,,Све њежне речи свијета сачувао сам за те у пјесмама мојим, све њежне ријечи свијета да тебе мени врате, моја чежњо давна.
,,Можда ће те плима оставит пред вратима срца мог."
ТЕКСТ: АЛЕКСАНДРА СЕКУЛИЋ