Јадранка Стојаковић била је позната југословенска певачица која имала препознатљиви стил, а прославила се обрадом песама неких наших песника и песникиња, попут Алексе Шантића и Десанке Максимовић. Оно што је обележило њен живот јесу успех и каријера, али свакако и трагични догађаји и трагичан крај живота.

извор: etrafika.net

Јадранка Стојаковић рођена је 24. јула 1950. године у Сарајеву. Њен живот од самог почетка обележило је рано раздвајање од мајке, прелазак код ујака и ујне који су, такође, мењали места боравка у разним земљама света. Ван тог дела њеног живота, она је била јако успешна као музичар о чему сведочи и то да је провела нешто више од две деценије у Јапану. Њене песме су другачије, као и њен стил, топле нежне и мирне, зато је она препознатљива у односу на неке друге музичаре. То јој је донело успеха, али њен живот исписао је много личних трагедија, од којих је и болест која ју је мучила до њеног краја живота.

ЈАДРАНКИН ЖИВОТ

Иако немамо много података о породичном животу Јадранке Стојаковић, чињеница је да њен живот од почетка није био наклоњен срећној звезди иако је била јако успешна. Јадранка је живела усамљена, а и преминула је усамљена оставши без могућности да хода и да прича. Са пет година раздвојила се од своје мајке која је живот провела у сталним селидбама. Након тога се преселила да живи код своје баке. Међутим, убрзо је прешла код ујака и ујне који су живели на релацији Немачка – Норвешка – Шпанија. На почетку каријере она је и певала у Немачкој. О њеном љубавном животу нема неких извора, иако постоји доста њених балада и шлагера који певају о неким романтичним детаљима. Можда бисмо сви помислили за песму ,,Све смо могли ми" да је управо посвећена некој Јадранкиној љубави, али с обзиром на то да она није написала текст, а и да постоји прича како је песма настала која нема никакву романтичну подлогу, нема података да је Јадранка ову песму некоме певала. С обзиром на песме попут ,,Голубе", ,,На друмовима Срема", ,,Недовршени валцери" помислили бисмо да Јадранка некоме ове песме посвећује, али у јавности нема забележених података о томе. Она је у једном од својих интервјуа изјавила да је два пута била надомак брака, али своју приватност није откривала.

Њен тих и усамљен живот, праћен трагедијом смрти две њене сестре, завршио се трагично и тихо тако што јој је након пада са бине 2010. дијагностификована амиотрофична латерална склероза због које је остала непокретна, а пред крај живота није могла више ни да говори, а камоли да се бави музиком. То јој је тешко пало, па је у једном интервјуу рекла да ње више нема, и да једино што може јесте да сања музику.

извор: 24sedam.rs

ОДЛАЗАК У ЈАПАН 

Оно што је красило Јадранкин живот јесте био ведар дух и раздраганост којим се борила против животних недаћа које је очигледно јако пуно имала у животу. Од детињства збуњена и сама, у великом свету, иза кога су се криле многе лажи и препреке, она је утеху и лек нашла у музици која је нежна, чиста, невина и лепа. Та чињеница уз њен таленат и необичност, допринели су томе да је имала великих музичких успеха.

Оно што је представљало преокрет у њеној каријери, јесте тренутак одржавања Зимских олимпијских игара у Сарајеву где она компонује званичну музику за олимпијске игре. Јапански новинар који је био на Зимским олимпијским играма носи њене плоче и она бива позвана да оде у Јапан. Тамо је била позвана на фестивал тамошње Комунистичке партије, а остала је целе 23 године. Вратила се након рата деведесетих година који ју је мучио јер није знала шта је са њенима. Повод за повратак била је смрт њене сестре, на чијој се сахрани догодила још једна трагедија. Друга сестра на дан сахране гине у саобраћајној незгоди, у вожњи колима које је Јадранка пратила.

извор: kupindo.com

,,ЗА СВЕ ЉУДЕ ЗАКОН КРУТ"

Њено родно Сарајево, након ратних дешавања деведесетих, она није могла да препозна. Њен стан јој био практично отет пошто се у њега уселио неки непознати човек. Да ствар буде гора, тај човек је тај стан препродао још пре него што се она вратила из Јапана, око чега је имала великих проблема јер Јапан није признао Босну и Херцеговину, а њој је био истекао пасош, тек је након неког времена успела да добије папире да се врати.

Јадранка се вратила шест година пре своје смрти у своју родну земљу како би јој душа ту и остала. Она је и говорила да јој недостају наши људи, наше шале, наш начин живота и људи сродне душе. Све оно што ју је задесило након повратка била је велика трагедија. Јадранка са својом гитаром остаје нека тужна муза са анђеоским гласом као лик из грчке митологије, нешто слично Орфеју. Ко год чује њене песме, неће остати равнодушан и недирнут. А она је сада у неком другом свету у коме се одмара, како тврде њени пријатељи, од тешког живота који је имала овде.

ТЕКСТ: АЛЕКСАНДРА СЕКУЛИЋ

 

 

Leave a comment