Португалска држава се налази у југозападној Европи, која је уједно и најзападнија земља. Она се граничи са Шпанијом и има излаз на Атлански океан. Ова земља је дивна и карактеристична по много тога и искрено не знам од чега бих прво почела да вамa као читаоцима пренесем овај диван путопис.
Прва тачка мог обиласка ове земље је започео у граду Порту који је други по величини и налази се на северу. Овај не тако мален град има излаз на океан што га чини посебним. Подељен је на два дела и спаја га чак седам мостова. Поседује невероватну архитектуру од историјског значаја која на фасади има осликане плочице. Кроз њега протиче река Дуро која се улива у Атлански океан.
Ово је град који нуди велики распон уметности. У њему се налази најлепша књижара на свету која је била инспирација за Хари Потера, јер је својом магичношћу инспирисала списатељицу која је често проводила време у Португалији.
Кренула сам од севера земље спуштајући се на југ. Следећа станица после Порта био је веома значајан градић Гимараиш. Он поседује средњовековну баштину која је сачувана. Прва је престоница краљевине и називају га „градом-колевком португалске државности“. Грађевине и друге знаменитости се налазе у самом средишту старог града.
После Гимараиша стигла сам на једно посебно место по имену Брага. Главна атракција овог града је светилиште „ Santuário do Bom Jesus do Monte“, које се налази на врху брда. Да би сте дошли до цркве морате проћи прво парк па се почети пењати на монументални барокним степеништем које има пет осетила (визију, слух, мирис, укус и додир), и на сваком се налази по фонтана. Затим долазите до три извора посвећена врлинама: вера, нада и доброчинство. Називају га Португалским Римом.
Наредна тачка је био град Коимбра о којем сам написала засебну репортажу као Универзитетском граду и можете је прочитати ОВДЕ .
На путу ка јужном делу ове земље тј главном граду Лисабону посетила сам мали градић по имену Алкобаса. У њему се налази самостан који је основан од првог краља Португалије Афонса Енрикуеза давне 1153. године. У самој унутрашњости манастира нема никаквих украса и оно што га краси јесте статуа Девице Марије и главна велика структурна базилика.
Пут ме доводи у престоницу Лисабон и главни град Португалије. Ово је један огроман град који има много тога да понуди и пружи. Град чине разни стилови грађевина и упечатљиве знаменитости попут: Лисабонске катедрале, Куле Белем, споменик открићима, Јеронимски манастир, Музеј и парк Калуста Гулбенкијана, Тријумфална капија у улици Аугуста, Miradouro de Santa Luzia, Парк Едуарда VII, Аквадукт Агвас ливрес, Роза улица као и још много тога…
Ако волите ужурбан начин живота и метрополу, спој историје и модерног доба онда је ово право место за вас у Португалији. Полако из дана у дан сам се спуштала све јужније и до последње тачке овог путовања. Наредна тачка је био један мали туристички градић са богатом историјом по називу Синтра. Смештен између планина и мора обавијен прелепом природом и архитектуром. У самом седишту овог градића налази се Национални дворац Синтра. Лако препознатљив због своја два димњака и представља микс готичке, мануелино и маварске архитектуре. Поред њега можете обићи дворац Пена, Замак Регалеира и по мени најзанимљивији део јесте бунар, који води само у једном смеру 27км испод земље са степеницама. Пореде га са Дантеовим паклом из Божанске комедије, јер оба броје по 9 нивоа кругова.
Након тако историјског градића долазим до најзападније тачке континенталног дела Европе Кабо да Рока. Фасцинантна нетакнута природа, јак ветар који долази са Атланског океана и поглед који се пружа као да си на крају света су чари овог места и јединствено искуство за моје око као фотографа.
Рај који се налази на ивици саме Европе и последња тачка мог путовања у ову дивну земљу је Кашкаиш. Некада су овим градом владали рибари и важило је за мало неугледно место, а потом су стигли португалски краљеви и свргнути владари из Европе и сада важи за стечиште европске елите као и модерно одмаралиште. Пут уз сам океан између Кашкаиша и Лисабона често је на удару јаких ветрова. Ту се налазе стене које је океан толико нагризао од запљускивања таласа да вода дође до магистрале и кућа. Због драматичних формација стена и морфологији добиле су назив „Ђавоља уста“.
Ово је земља великих морепловаца. Земља која је позната по вину, екалиптусу, плути, риби Бакалар, Сардинама, какау, чају и по још много тога. Ово је земља која је позната по својој историји, култури, традицији и Фадо музици. Ово је једна шармантна земља где вас локално становништво дочека срдачно и која важи за европску провинцију. Говоре за градове Португала: у Браги се моле, у Порту раде, а у Лисабону се ужива. Дакле моја жеља је била да направим путопис и пренесем барем делић оног што сам фотографисала ,видела, и доживела тако да се надам да сам успела у томе, драги моји читаоци!
Текст и фотографије: Марија Ердељи
