Заљубљеност је посебно стање тела и душе када наши ,,лептирићи у стомаку" реагују када год видимо особу према којој имамо симпатије. Када се заљубимо, склони смо чудном понашању, чудним осећањима, нарочито када је у питању особа у коју смо се заљубили. Често из жеље да јој се приближимо поступамо према њој на начин који је супротан од наших жеља.
Заљубљеност је стање које је неизбежно нарочито у младалачким годинама, а са друге стране лепо је и потребно колико год некада било болно по нас и праћено разним разочарањима. Природно је да човек тражи своју другу половину и да се у потрази за њом заљубљује и више пута. Како кажу ,,треба се заљубити због свих разочарања која ћемо свакако доживети". Управо у томе и јесте суштина, што је ово иако посебно стање, и лепо стање које нам остаје у сећању, чак и када ту не остваримо нашу мисију. Проблем се јавља што често грешимо када се заљубљујемо, и уместо понашања према особи које јој ставља до знања то наше осећање, ми се понашамо супротно. Поред ове, ту се могу јавити и друге грешке које нас касније у будућности могу коштати наше патње и разочарања.
ШТА РАДИТИ КАДА СЕ ЗАЉУБИШ
Делује да како смо све старији све мање знамо како да се поставимо када нам се деси оваква ситуација. То вероватно потиче отуда што, када смо деца, ми сасвим интуитивно изражавамо своја осећања, па и када се стидимо нађемо пут како да их разрешимо. А како имамо све више година, размишљамо на другачије начине, промислимо три пута пре него што направимо један корак. Ово још више из разлога што све што учинимо у нашем окружењу може да буде разлог за подсмех.
Када се заљубимо, прво што треба да урадимо јесте да осмислимо начин како да постепено прилазимо тој особи. Да ли ће то бити нека реч, порука, исти круг људи са којима са дружимо, позив на неку сличну друштвену активност коју волимо... Просто треба се потрудити да тој особи будете у близини како би привукли пажњу на себе и своја осећања, или уколико су већ од почетка та осећања обострана, како би направили први корак и помогли другој страни која је можда више стидљива. Ово је све ипак процес па треба просто поред свега овога пустити времену да учини своје, и ако се само нешто не догоди, обавити један искрен разговор како бисте знали како стоје ствари.
ГДЕ ГРЕШИМО И ОДАКЛЕ ТО ПОТИЧЕ
Ако посматрамо децу, видећемо и да дечаци и девојчице имају нека карактеристична понашања којима прекривају осећања. Дечаци често уместо да се потруде да лепо приђу девојчици, чупкају је за косу, задиркују је и ,,муче". Са друге стране девојчице, знају да држе до себе и да буду суздржане.
Иако звучи смешно, ништа специјално се не мења ни када одрастемо. И даље се стидимо својих осећања, само их све теже исказујемо и све се необичније понашамо према људима према којима имамо оваква осећања. Да ли је у питању стидљивост, его, понос или најпре све заједно, нисам сигурна. Ипак, чињеница је да многи људи који горе од жеље да буду у нашој близини понашају се супротно. Стиде се, склањају се од нас тако да ми поверујемо да нисмо пожељно друштво за њих. А у свему се крије нека друга порука... Често да би се ,,обезбедили" у нашем присуству спомињу друге девојке/момке, како случајно не бисмо посумњали да смо управо ми објект њихове пажње. Па чак и када осете нашу наклоност, имају некада потребу да одреагују суздржано како би себи придали на значају.
Нека од грешака јесте и идеализовање особе које је неизбежно када је заљубљеност у питању. Међутим, уколико је то нека особа са којом немамо баш контакта, наша заљубљеност се не разликује пуно од заљубљености у неког лика са серије. Управо зато је можда и неопходније у тој ситуацији ступити у контакт, како би некога упознали и знали да ли је ваше осећање управљено према стварној особи.
ГДЕ СВЕ ВОДИ
Цео наш живот и свака његова сфера зависи лично од нас и нашег понашања и односу према животу. Врло је важно да тога будемо свесни на време. Без обзира да ли нас покреће наш понос, наш стид или страх, било шта од тога морамо сузбити. Ни тај понос, ни стид, ни страх нису вредни наших осећања и наших живота, већ могу само да буду наши ометачи. Управо наше руковођење наведеним стварима од нас у животу ствара незадовољне људе који стално жале што нису ово или оно урадили, што се нису одважили.
Зато треба се суочити са свим својим осећањима и жељама. Треба прићи, треба рећи шта осећаш. Никада нећемо знати да ли су неки људи за нас прави ако не покушамо. Нити ћемо знати да ли су наша осећања права ако их не испитамо. Зато будите упорни и искрени, кажите шта осећате и не кријте се када вам то неко други каже, нарочито ако су ваша осећања иста. Заљубљеност је стадијум који води ка љубави, и ка томе да имате некога поред себе и не будете сами, а човек није рођен да буде сам. Зато будите храбри, верујте у сваки ваш сан, па и у сан о љубави!
ТЕКСТ: АЛЕКСАНДРА СЕКУЛИЋ
ФОТОГРАФИЈЕ: UNSPLASH.COM
