Сваке године милијарде тона пластике и других загађивача заврше у океанима и морима. Део тог смећа завршава на плажама захваљујући таласима и плимама а добар део оног који остане у дубини воде поједу морске животиње које их погрешно сматрају храном. Као што знамо, Србија је земља која нема излазак на море али нажаост, доприноси овом загађењу јер знамо да свака река на крају заврши у мору или океану.
Осим што ми утичемо на њих, светска мора и океани утичу на нас јер су покретач целе наше планете. Регулишу климу и глобалу температуру па захваљујући њима зиме нису прехладне а лета претопла, производе више од половине кисеонка који удишемо али и апсорбују угљен-диоксид. Велики утицај имају и на економију и светско тржиште због битне улоге коју имају у транспорту али и туризму.
Одакле долази пластика у мора и океане?
Највећи део пластике који доспевају у океане и мора потичу од људских активности дуж обале али и далеко у унутрашњости. Сваке године у океане се у просеку баци око 10 тона пластике а она чини више од 80% укупног отпада мора и океана. Имајуц́и у виду да је половина пластике произведене широм света сваке године заправо пластика за једнократну употребу, закључујемо да су велики део онога што улази у океане заправо производи које већина људи свакодневно користи попут сламки, пластичнх боца и пластичних кесе.
Различити типови пластике уђу у океан а највећи део заврши на морском дну, где ће бити потребни векови да се разгради, ослобађајући хемикалије, микропластику и нанопластику у процесима који су штетни и за морски живот и за равнотежу екосистема.
Микропластика и њен утицај на мора и океане
Микропластика су синтетичке чврсте честице које се не растварају у води и мање су од 5 мм. Процењује се да у светским океанима плута око 5 трилиона пластичних честица тешких око 270.000 тона. Постоје две врсте микропластике које загађују океане: примарна и секундарна. Примарна је она која директним путем доспева до океана а секундарна настаје разлагањем већим комада пластике након што она доспе у морску воду. Један од извора примарне микропластике су производи за личну негу који садрже намерно додату микропластику – као што су шљокице или микроперле које се налазе у пилингу. Секундарна микропластика долази из привредних сектора као што су пољопривреда, грађевинарства, туризам, аквакултура, рибарство и поморство.
У 2018. години ирски истраживачи су открили да је преко 73% дубоководних риба из северног Атлантика прогутало пластику у неком формату, углавном микропластику. Када морске животиње прогутају микропластику, стварају токсине кроз ланац исхране у процесу који се назива биоакумулација и на тај начин доспевају и до човековог организма. Осим овог ризика, пластика такође може имати хемијску реакцију у води узрокујуц́и пад нивоа кисеоника у океану.
Већина микропластике у океану је ненамерно испуштена микропластика и долази из извора као што су прашина од гума, синтетичка текстилна влакна и градска прашина. Просечна особа годишње унесе више око 5000 честица синтетичких остатака, који се налазе у свему укључујући морске плодове, пиво, воду из славине и морску со. Микропластика се чак налази у узорцима људске столице, што значи да једемо микропластику.
Утицај микропластике на климу
Једном изложене сунчевом зрачењу, одређене врсте пластике (углавном пластика за једнократну употребу и амбалажа) пролазе кроз постепену деградацију и процес фрагментације. Ово ослобађа гасове као што су метан и етилен. Метан доприноси ефектима гасова стаклене баште неколико десетина пута више од угљен-диоксида и тако директно доприноси погоршању климатских промена.
Постоји још један начин на који микропластика утиче на климатске промене а то је преко његовог негативног утицаја на планктон. Када је планктон контаминиран микропластиком, мање апсорбовању угљеник а као резултат тога, смањује се моћ океана да ублажи климатске промене.
Без обзира на то што живимо у земљи која нема излаз на море то не значи да мора и океани немају велики утицај на нас. Водени екосистем целој планети пружа много и требало би да свако од нас да чак и најмањи доприносу у његвом очувању.
Кристина Благојевић
Фото: unsplash.com
