Интерактивна изложба ,,Насиље има једно лице” одржана је 27. маја у ,,Омладинском центру ЦК13”’ (популарно и као ,,Црна кућа”) у организацији СОС Женског центра.
Посетиоци су били у прилици да чују пет прича насиља клијенткиња СОС Женског центра које су биле представљене у паровима: модел и кустос. Модели су се налазили у улози клијенткиње те су преносили њено аутентично искуство насилног односа који је проживела. Кустоси су се надовезивали на излагање модела објашњавајући психолошке последице насиља и искуство сарадње жене са надлежним институцијама. Након излагања свачијег случаја, остављен је простор за питања и дискусију о узроцима и последицама које су жртву ,,терале” да остане у таквом односу и стању дужи временски период без потребе да каже на сав глас шта јој се дешава због културе да је ,,све то нормално код нас”.
Жртви се не може помоћу уколико она не жели да јој се помогне – наглашавају у СОС Женском центру. Уколико пак жели помоћ, од нас се тражи да јој пружимо само оно што је њој потребно, па била то рука која ће да је држи док прича о стварима које су јој се догодиле, био то топли разговор или само наше присутво како бисмо јој ставили до знања да смо ту.
У случају да се налазите у Даничиној ситуацији коју је супруг малтретирао погрдим речима и физички задавао болове док је била трудна, а и касније, све док није одлучила да га напусти и са децом се пресели код сестре у Београд – знајте да увек постоји излаз из ситуације која вам не доноси ништа до само зло. Јеленин случај са анксиозношћу сваки пут када треба да учи и трауме које је доживљавала са својом мајком, две сестре и братом док су живели заједно са оцем који их је малтретирао су оставиле по њу последице због којих ће целог свог живота стрепети шта ће да се деси када неко повиси свој тон или крене насилно да се понаша према њој или неком другом. На крају, Маринин случај као девојке којој није пружено нормално детињство, њен уништен поглед на свет када упозна дечка из Немачке са којим је имала врло токсичан и лош однос где је, као и у претходна два случаја, била малтретирана од стране мушке руке и одлазак код психотерапеута као јединој особи којој је могла да се повери кулминира тиме што она након четврте сеансе код психотерапеута наводно одлази до тоалета и више се никада не појави.
Важно је да никада не ћутимо када приметимо насиље у нашој околини, и не само у њој, него било где када приметимо да нешто не функционише како треба. То да ли ће вас неко пријавити полицији зато што ,,није ваше да се мешате”, ,,проклињати цео живот” и упућивати вам погрдне речи није ваш проблем – знајте да сте у том моменту поступили најбоље што сте могли тако што сте спасили нечији живот од даљег пакла који би проживљавао сматрајући да је то ,,нормално”. Ништа од овога није било, није данас нити ће икада бити нормално, јер насиље заиста има само једно лице. Немојте да вам буде глупо да се умешате већ увек идите са том мишљу да желите да помогнете, и тако ће вам намере бити искрене, а ваша савест мирна и чиста.
СОС телефон: 021/422 740 (17-21ч)
Текст: Андреа Добросављевић
Фото: Андреа Добросављевић
