Психолози често знају да нагласе како се то да ли је дете предодређено за велики успех може приметити још у периоду његовог раног детињства. Изгледа да је то био случај и са мојим данашњим саговорником. Пореклом је из Србије, рођен у Немачкој а одрастао током путовања широм света. Професионални је пливач, репрезентативац Србије, студент економије, јутјубер и још много тога – Александар Савић.
Како је све почело?
Када сам имао четири године родитељи су ме уписали у један пливачки клуб у Минхену, а поред тога сам играо и фудбал. Како је дошло до тога да бирам између фудбала и пливања, изабрао сам пливање јер за фудбал имам две леве ноге. Друга ствар, када бисмо изгубили фудбалску утакмицу увек бих кривио друге, па је то још један разлог зашто сам изабрао пливање; ту могу да будем сам.
Како изгледа један твој дан?
Устајем у 5.45, доручкујем до 6.15, потом се спремим, кренем на базен и тренинг који ми почиње од 6.30 и траје до 8.30. Након тренинга се пола сата истежем, доручкујем, спавам и одморим још четири сата да бих ишао на други тренинг који се одржава или од 15 до 17 или од 16 до 18. Увече се или нађем са друштвом или се посветим хобијима.
Шта је оно што пливање има а што остали спортови немају?
Пливање је спорт где си сам задужен за свој успех, а да би успео потребни су ти редовни тренинзи, истезање, теретана и кондиционе вежбе. Све оно што остали ,,копнени’’ спортови имају , све то има и у пливању и пре него што уђеш у воду. Из тих разлога је пливање можда и најтежи спорт.
Колико пута недељно тренираш и да ли си задовољан сваким својим одрађеним тренингом?
Када ми предстоје важна такмичења, тада тренирам десет пута недељно, а када су у питању припреме, тада тренирам осам пута недељно по два сата, и то само у води. Уз сваки тренинг се подразумева и 20-30 минута истезања и око 45 минута загревања непосредно пре самог тренинга. Што се одласка у теретану тиче, у њу идем шест пута недељно (2 пута са теговима и 4 пута кардио вежбе). Постоје добри и лоши тренинзи тако а нисам увек задовољан, али стање варира у зависности од сваког дана.
Три медаље на које си највише поносан су?
1. Немачко првенство
2. Такмичење у Шкотској
3. Првак Србије у отвореној категорији прошло лето
Који је твој циљ што се пливања тиче?
Олимпијаде 2024. и 2028. године. Такође и европско и светско првенство крајем ове године када је у питању циљ за краћи период.
Колико је важна психа, у односу на физичку спремност?
Једнако је важна, а најбољи примери за то су они који имају таленат а не желе да га искористе. Ако немаш у глави циљ, не можеш ни да напредујеш, тако да све креће из главе.
Да ли си некада желео да одустанеш од свега и да кажеш – то је то, од данас је готово?
Да, то је било у октобру прошле године када сам имао проблема са клубом у Минхену, након чега сам размишљао да ли да напустим пливање у целости и да се повучем из тог света, или пак да дођем у Србију и да почнем све поново. Одлучио сам се за ово друго и овде ми је добро.
Породица и пријатељи или каријера? Зашто?
Искрено бих више волео да кажем каријера, али ми треба и једно и друго. У животу треба да имаш баланс јер ћеш у једном моменту ,,пући’’ ако се будеш фокусирао само на каријеру, а пријатељи су као и породица важни јер док си са њима не размишљаш о тренинзима и они ти дођу као одмор који ти прија.
Ко је твој узор у овом спорту и зашто баш он/она?
Пратим одређене људе али узоре немам. Но, највише се угледам на одређене карактеристике својих родитеља. Мој отац је перфекциониста и никада не одустаје, што се мени много свиђа и такав желим да будем. Ако сам већ изабрао пливање, идем до краја и не одустајем.
Шта за тебе значи пливати за земљу чије си дете и какав је осећај пливати за репрезентацију?
Ово је мало компликовано. Наиме, први пут када сам требао да пливам за Србију, 2019. године, имао сам српско држављанство, али нисам имао пасош. Требало је да пливам на Балканијади у Грчкој како бих се квалификовао на Европско првенство. Имао сам квалификације које су од мене тражили, али како нисам имао наш пасош а времена није било за његово прављење, одлучио сам да наредних годину дана и пар месеци не пливам за Србију. Да су могли да ме пусте могли су, али како нису, одлучио сам да тај период пливам само за Немачку. Касније сам упознао садашњег тренера из Новог Сада па сам почео поново да пливам за Србију. Осећај пливања за репрезентацију је јако добар, екипа је одлична и тренинзи су квалитетни.
Шта би поручио некоме ко тек почиње да тренира пливање?
Немој то да радиш, јако је лоше, а ја тренирам зато што када нешто почнем морам то и да завршим, па макар дао и 150% себе. Ово није спорт где ћеш зарадити много новца, одузме ти време које је предвиђено за породицу и пријатеље и не може свако да успе. Уколико се примети таленат још док је дете мало онда да, али ако га нема не треба форсирати јер нема сврхе.
Шта мислиш, зашто пливање није једнако популаран спорт као на пример фудбал, тенис или кошарка?
Зато што је пливање спорт који није толико занимљив јер трке кратко трају. Најдужа трка је од 14 минута и то је и за мене јако досадно за гледање. Но, оно што је занимљиво јесу кратке трке на 200 и 400 метара и које иду на 50 секунди, минут, два и три, и то је онда занимљиво за испратити. Рекао бих да је фудбал нпр. популарнији због саме културе играња која траје вековима, што пливање никада није било.
Поред тога што се професионално бавиш овим спортом, мало ко зна да снимаш и за Јутјуб. Да ли си некада размишљао да снимаш своје тренинге, савете, односно да ти пливање буде тематика генерално?
Никада, зато што никада не бих волео да се хвалим оним што добро радим. Када би ме неко питао да му нешто објасним у вези са пливањем радо бих му рекао, али да ја показујем како нешто знам, а други не, то никако, не волим то и просто сам такав. То би за мене било хваљење како знам добро да пливам, а ја то не желим, ето искрено.
Најлепши и најтужнији моменат који си доживео у досадашној каријери је…
Постоји пуно малих најлепших момената на тренинзима и такмичењима када поправим време за које отпливам, а најтужнији је био када сам напустио свој клуб у Немачкој.
Александру се захваљујемо на интервјуу и желимо му пуно успеха у даљој каријери.
Текст: Андреа Добросављевић
Фото: Миљана Василић
