Слично се сличним лечи.

 

Chelidonium majus

Још је Парацелзус (1493-1541) закључио везу специфичних карактеристика биљака са њиховим лековитим својствима. Његово запажање се може применити на неколицину биљака и негде да нам олакша да запамтимо њихову употребу за третман одређених стања. Занимљиво је да захваљујући овом, за то време помало необичном лекару, нама је данас познат назив за минерал цинк (Zn).

Сок од росопаса

Росопас – Chleidonium majus

Ова биљка је карактеристичних жутих цветова и жуто, жутонараџастог сока којег има у сваком делу биљке где год да се преломи. Парацелзус је приметио да ластавице покупе својим кљуном овај сок и укапавају у очи својим слепим младунцима или онима који су тек прогледали. Из овога се данас зна да употребом чаја или сока од росопаса можемо да поправимо стања очних инфекција као што су коњуктивитиси, иридитиси.

Поред тога, због жуте боје сока сматрао је да има лековито дејство на жуч, што је касније и потврђено - има холагогно дејство (стимулише повећано излучивање жучи). Као свака течност, из оштећених делова када је случајно заломимо у неком делу сок капље на површину земље и Парацелзуса је то асоцирало да би требало да има ефекта на циркулацију. Такође је користимо за циркулационе поремећаје на нивоу мождане циркулације, за главобоље.

Само име ове биљке: мајска ластавица (превод са латинског) даје нам објашњење да цвета у мају. Можемо је наћи на влажном тлу поред река и битна карактеристика јој је да сок биљке директно апликован  на брадавице показује позитиван ефекат у њиховом елиминисању.

Друга имена за ову биљку код нас позната су росопад, руса трава, змијско млеко, ластавичија трава, трава од жутице.

Тамара Бојовић

Извор фотографија: unsplash.com

 

Leave a comment