Застарелост је правни институт којим се олакшава рад судова и других државних органа, као и спречавање нагомилавања предмета. Шта значи застарелост важно је да зна сваки човек, зато што он бива онемогућен да оствари неке своје захтеве након протека одређеног времена (предвиђеног законом).

Застарелост подразумева протек одређеног рока, времена након кога ми не губимо наша права, већ смо онемогућени да поставимо одређени захтев како бисмо остварили наша права. Са тог аспекта је застарелост значајна за нас. Чак ми и можемо да поставимо свој захтев, рецимо да поднесемо тужбу суду (што је најчешћи случај), али друга страна може да истакне приговор застарелост, где ће наш захтев бити одбачен без улажења у сам случај поводом кога смо поднели тужбу. Обичним језиком речено, суд уколико утврди да је овај приговор основан (да је протекао одређени рок), неће ни да разматра нашу тужбу и њен садржај.

САМ ПОЈАМ ЗАСТАРЕЛОСТ

Застарелост обухвата више области права, како јавног тако и приватног. Када кажемо да постоји застарелост кривичног гоњења, то се односи на јавно право (којим се штите интереси шире друштвене заједнице), односно на кривично право. Зато је важно да, када имате неки поступак или сте пак оштећени или приватни тужилац, треба водити рачуна о року застарелости који се за свако дело, у односу на то колика је казна закона предвиђена, посебно прописује. Те рокове можете за ову ситуацију пронаћи у Кривичном законику (линк https://www.paragraf.rs/propisi/krivicni-zakonik-2019.html).

Застарелост има највећи значај за нас када се ради о грађанским, односно приватним односима. Тада протек одређеног рока нама бива од значаја у односу на то да ли ћемо моћи да надокнадимо неку штету, поништимо неки уговор који смо закључили у стању заблуде, моћи да наплатимо неко потраживање или ћемо моћи да услед протока рока приговором избегнемо наплату потраживања. Оно што је важно да зна сваки правник да би овај институт правилно разумео, а није наодмет ни да знају лаици, јесте да се протеком рока када наступи застарелост не губи право које имамо (право на накнаду штете, право на неко потраживање), већ се губи могућност да истакнемо захтев, поднесемо тужбу суду. Све и да то учинимо, уколико друга страна буде пажљива може истаћи приговор због ког суд неће разматрати нашу тужбу. Са друге стране, уколико ми, злоупотребљавајући своје право или не знајући за наступање застарелости, поднесемо тужбу, а друга страна не истакне приговор, можемо и да ,,добијемо на суду". Ово из разлога што на застарелост суд не пази по службеној дужности (није сам дужан да провери да ли је протекао рок), већ само по приговору странке.

ПОЈЕДИНИ РОКОВИ  

За нас је најзначајнија застарелост наших потраживања, било да на тај начин покушавамо да ,,на време" наплатимо неко своје потраживање или да желимо да избегнемо да неко од нас наплати на шта има право услед протека рока. Као што је напоменуто на почетку, кад је дат пример из кривичне области, рокови застарелости су посебним законима предвиђени. Код потраживања, то је Закон о облигационим односима, а уколико потраживања проистичу из односа са правним лицима, јесте Закон о привредним друштвима.

Општи рок застарелости прописан је Законом о облигационим односима и он износи десет година, а док имамо поједине рокове застарелости. Када говоримо о повременим потраживањима као што су камате, нека повремена давања или плаћања, за сваки оброк рок застарелости је три године. Рецимо, камата за април застарева за три године, а камата за мај такође за нови рок од три године. Закупнина застарева за три године, као и потраживања по основу купопродајних уговора (промет робе и услуга). Накнада штете има субјективни рок (од сазнања за насталу штету) од три године, док је објективни пет година, а уколико је накнада штете утврђена судском одлуком то је десет година.

ПРЕКЛУЗИЈА, ПРЕКИД, ЗАСТОЈ 

Од застарелости треба разликовати преклузија, када се истеком рока губи неко право, престаје да постоји. Преклузију од застарелости можете у закону лако препознати по језичком стилу којим се користи законодавац. Преклузиван је рок, на пример, од три дана за уређивање тужбе након кога се сматра да је тужилац одустао од тужбе.

Прекид застарелости настаје када дужник или поверилац предузме неку радњу. Рецимо, дужник плати једну рату дуга или упути неко писано образложење, заложи неку ствар као обезбеђење да ће платити остатак дуга. Тада ако је рецимо рок био три године, а протекло је годину дана застарелост стаје и од тренутка када дужник ово учини, застарелост наставља да тече изнова, у новом року од три године, а не од две (три године мање годину дана).

Застој застарелости представља ситуацију када застарелост не тече најчешће због рођачких или радних односа, затим уколико је поверилац или дужник био малолетан или био у војсци. Застој постоји и када због неких елементарних непогода или ратног стања суд није био доступан.

ЗАНИМЉИВОСТ 

Оно што је интересантно јесте да за КОМУНАЛНА ДАВАЊА, односно рачуне за електричну енергију воду, претплату, рок застарелости је годину дана што практично значи да би привредна друштва који су пружаоци оваквих јавних услуга морали брзо да одреагују да би наплатили своја потраживања. У пракси много је оних који не плаћају ове рачуне и постоје неки видови репрогама дуга, дужници признају дуг на овај начин, па плаћају рачуне које нису дужни да плате. По застарелости суд не води рачуна по службеној дужности те треба имати обзира према овоме. У праву се оваква потраживања зову натуралним (природним) облигацијама које нису туживе.

 

Александра Секулић

Фотографије: UNSPLASH.COM

Leave a comment