Модерне државе и развитак идеје о праву сведоче о томе да људи често размишљају о својим правима и обесправљености. Када говоримо о правним порецима који су заправо били све оно што је супротно праву, аутентичан пример буде право Трећег рајха. У историји је било много државних система који нису били правни, али оно што је аутентично и представља преседан у историји модерних правних система је, заправо, правни поредак Трећег рајха.
Крај априла месеца посвећен је сећању на жртве Холокауста. Широка јавност зна да је овај период обележен као период монструозних злочина, дискриминације и расне политике. Иза свих ових злочина крије се један правни поредак који је био негација свих правних вредности и основних правних постулата. По свему овај поредак је карактеристичан у историји људског друштва и обележен је термином неправо, unreight (а о томе да ли је право спремно да увек одговори на све изазове видети на следећем линку https://omladinskenovine.rs/2022/02/16/nemoc-prava/ ). Овај правни систем био је обележен дискриминаторним нормама, по расним (,,нинбершким") законима, а пре свега тумачењем већ постојећих норми у складу са идеологишким поставкама нацизма.
ЗАКОНОДАВСТВО ТРЕЋЕГ РАЈХА
Оно што карактерише правни поредак Трећег рајха можда и није само законодавство и законодавни принципи, колико доношење разних правила тумачења већ постојећих прописа. Законодавство Трећег рајха обележили су ,,нинбершки закони", који су донети са наредбодавном интенцијом, а нису садржали норме класичног карактера.
Шта се јавило као проблем код законодавства Трећег рајха? Наиме, Вајмарски устав који је био важећи и који је донет пре доласка надсоцијалиста на власт, био је један од најлибералнијих устава у историји човечанства. Донет после Првог светског рата, он је у себи садржао одредбе у духу поштовања људских права, једнакости и недискриминације. То је било све оно супротно режиму Трећег рајха. Такође, један од најстаријих и најпрецизнијих грађанских законика, Немачки грађански законик, сачекао је нацисте приликом доласка на власт. Оно што је најспорније било у овом акту нацистима, јесте члан 1. који гарантује правну способност свим живим бићима, а нацисти су ово својство оспоравали свакоме ко није био ,,чистокрвни аријевац". Доношење новог устава, грађанског законика као и мењање комплетног законодавства, био је компликован и ризичан процес на почетку владавине новог поретка. Зато су нацисти дошли на идеју да постојећи правни поредак користе уз тумачење на начин који је одговарао духу новог времена, односно у складу са ,,нацистичким светоназором", као и у складу са ,,интересом немачке заједнице по крви".
НИНБЕРШКИ ЗАКОНИ
Нинбершки закони или ,,нинбершко законодавство" представља сет закона који су донето ради регулисања друштвених и правних односа у нацистичком друштву. Оно што карактерише ове законе јесте њихова сажетост, тј. норме у духу кратких наредби поданицима.
Треба поћи најпре о Закону о држављанству којим је било предвиђено да се само ,,чистокрвни аријевац" може сматрати држављанином Немачке. Није се ни сваки Немац који је био ,,чистокрвни аријевац" могао сматрати немачким држављанином уколико се није понашао у складу са новом идеологијом и није давао одговарајући допринос заједници. Осим овог донети су и други закони попут Закона о заштити немачке крви и части, Закона о заштити народном здрављу, Закона о повратку у професионалне службе, Закона о заштити људи и државе. Оно што карактерише ове законе, јесу дискриминаторне норме којима су највише били дискриминисани Јевреји. Брак или ванбрачна заједница са неким припадником јеврејског народа, био је строго забрањен. Било је забрањено Немицама да раде у јеврејским кућама, као и да неаријевци истичу заставу Трећег рајха. Оно што је правно несхватљиво и недопустиво, јесте преношење законодавних овлашћења на Владу Трећег рајха, а која су пре припадала Скупштини.
СУДСКА ПРАКСА
Оно што је највише обележило овакав правни поредак нису били закони него искривљавање значења и вредности већ постојећег законодавства. Доношени су приручници по којима је требало да судије да тумаче законе и како да поступају при доношењу одлука. На овај начин прекршена је и слободна судијска оцена која је, такође, један од водећих принципа модерних правних система.
Судска пракса је обележена кроз разне гране права. Можда је највећи уплив извршен кроз уплитање нацистичке идеологије у брачно и породично право. У 20. веку дуго времена брак није био лако разводив. Брак се разводио утврђивањем кривице (што није данас случај, јер је брак у већини правних система лако разводив уколико се утврди да заједница живота није више могућа). За ништавост бракова (за проглашење њихове неважности) било је потребно да у време закључења брака постоје неке сметње попут двобрачности, неке болести или друге врсте заблуде, али проблем је био ороченост на три месеца од закључења брака. Тако је било за оне бракове који су били склопљени између Немаца и Јевреја, док ,,прави аријевци" су ове бракове могли ако не да разведу, онда да пониште иако је рок одавно протекао уз доказивање да они у то време нису били освешћени у складу са нацистичким светоназором. У овом смислу био је забележен и случај у пракси где је разведен брак између Немца и Немице иако је он био крив (уз прељубу, пренео је жени полну болест због које је постала неплодна), јер се сматрало да је за државу Трећег рајха најважније да се рађају здрави аријевци, а жена у овом случају то више није могла. Јеврејима је нарочито, ван брачног права, одузиман правни субјективитет. Њихови уговори, односно њихови захтеви на суду поводом потраживања проистеклих из уговора су били одбијени због ништавости њихових уговора. Зато што се сматрало да су они доласком нациста на власт постали ,,мртви за право" (изгубили су правну способност, односно способност да стичу права и обавезе и ступају у правне односе).
НЕПРАВО И ДЕНАЦИФИКАЦИЈА
Из свега наведеног произилази да су норме и правни поредак нацизма представљали један дискриминаторан и правно недопустив систем. Право је у овом периоду било у потпуности подређено владајућем правном поретку. Оно што је позитивна страна свега, јесте свест немачког народа о неприхватљивости оваквог система и обележавањем оваквог правног поретка термином неправо. Након Другог светског рата, нарочито шездесетих година прошлог века, заживела је идеја денацификације правног поретка избацивањем из правног система идеолошког и вредносног садржаја нацистичког програма. Тај процес је компликовала чињеница подељености Немачке на Источну и Западну Немачку, али након уједињења и данас у немачком друштву постоји кајање због прошлости и свест о недопустивости нацистичких ванправних вредности.
ТЕКСТ: АЛЕКСАНДРА СЕКУЛИЋ
ФОТОГРАФИЈЕ: UNSPLASH.COM
