Кривично право је грана права која се бави гоњењем учинилаца кривичних дела. Као таква, за њу су од значаја нека сазнања из психологије, која јој помажу да се приликом испитивања постојања одређеног кривичног дела и виности осумњиченог, дође до истинитог закључка.
За кривично право као правну науку, као и за криминалистику која није правна наука, али је у вези са њом, од значаја су психолошка знања која дају одговор на питање да ли постоји дело, из околности случаја какав треба бити учинилац дела и да ли је конкретан осумњичени могући учинилац дела? Кривичноправна психологија је део судске медицине, односно судске психологије као део судске медицине која се бави медицинским аспектима који су од значаја за регулисање одређених правних односа. С обзиром на то да је међу младима популарна тематика криминалистичких серија, а омиљени ликови обично буду форензичари, ово је можда занимиљива тема која појашњава неке од психолошких метода које су од значаја за кривично право (с тим у вези младима сродна тема може се пронаћи на следећем линку: https://omladinskenovine.rs/2022/04/22/sta-sprecava-mlade-da-se-osamostale/).
ШТА ЈЕ КРИВИЧНОПРАВНА ПСИХОЛОГИЈА
У оквиру кривичноправне психологије можемо говорити о неким њеним целинама. Рецимо, криминална психологија бави се психологијом самог злочина. Судска психологија у ужем смислу се бави психологијом окривљеног, док се затворска психологија бави психологијом затвореника који су осуђени за неко од кривичних дела. Кривичноправна психологија није самостална грана, већ је у вези са законском психологијом, која се бави изучавањем појмова присутних у законодавству, односно психолошких аспеката таквих законских појмова који су од значаја за регулисање одређене материје. Такви законски појмови могу се односити и на грађанско право или на неке гране јавног права (управно право). Међутим, психологија, можда, у најближој вези стоји са кривичним правом. Оно што је круцијално код кривичног права, а самим тим и код кривичноправне психологије, јесте утврђивање постојања кривице (виности). У томе нам помажу неке психолошке методе којима се испитује личност осумњиченог, али код кривице се као један од елемената јавља урачунљивост, чије је утврђивање управо у домену психологије. Урачунљивост јесте способност неког лица да схвати значај свог дела, као и да управља својим поступцима. За постојање или непостојање урачунљивости утврђује се да ли постоји или не неки вид душевног обољења (таксативно предвиђено Кривичним закоником), а то има веома блиску и најтешњу везу са психологијом и психијатријом.
ШТА ИСПИТУЈЕ КРИВИЧНОПРАВНА ПСИХОЛОГИЈА
Као што је и напоменуто, један од значајних параметара за кривичноправну психологију је утврђивање кривице или виности. Задатак судије и тужилаштва у овом смислу јесте да приликом саслушања осумњиченог испитају да ли се код њега јавља симптоматски осећај гриже савести, односно осећаја да је нешто лоше урадио и да се због тога плаши или каје. То може бити од значаја као једна од индиција да је окривљени у конкретном случају крив, али може бити од значаја и приликом одмеравања казне ради њеног ублажавања. Када говоримо о кривици, неодвојиво је везати за њу и испитивање свести конкретног осумњиченог. Према науци кривичног права, свест је један од елемената кривице. Потребно је да је учинилац свестан свог дела и да је хтео његово извршење или да је на само извршење пристао (умишљај), као и да је био свестан свог дела, али је олако држао да до само дела неће доћи или је преценио своје способности да ће моћи да га спречи (нехат). Из овога произилази да приликом самог испитивања свести, неопходно је испитати и вољу како замишљеног и стварног учиниоца дела, тако и конкретног осумњиченог како би се доказало да је он заиста и учинилац дела. Психолошке дефиниције свести и воље су од значаја када се правници воде њиховом утврђивању ради разоткривања осумњиченог, као и утврђивања облика кривице (умишљај или нехат), уколико она постоји. Зато се са психолошког аспекта свест схвата као поседовање знања и искуства на основу којих постоји у глави логичан след да ће из одређених радњи произаћи одређена последица. Са друге стране, воља се схвата као јасна намера и хтење да се одређени циљеви остваре. Код воље је од значаја испитивање унутрашњег процеса код учиниоца, борби и унутрашњих ломова, као и да ли је учинилац дела имао активну или пасивну вољу. Кривичноправна психологија нам даје и одговоре на питања какве исказе очекивати од којих сведока, каква питања постављати, како старосна доб утиче на сећање (у овоме је далеко већи значај и веза са криминалистиком).
ПРАКТИЧНИ ЗНАЧАЈ
Знања која пружа кривичноправна психологија су од значаја правним практичарима приликом потраге за учиниоцем кривичног дела. Кривичноправна психологија нам открива какав је замишљени и невидљиви учинилац кривичног дела на основу радње извршења дела и конкретних трагова, начина, времена и места извршења. Са друге стране, ова знања су од још већег значаја приликом испитивања осумњичених како би се сумња отклонила са невиног лица. Када се пронађе прави осумњичени, ова знања помажу да се открије какав је психолошки однос учиниоца према делу (да ли се каје или не), да ли је дело можда почињено услед неких околности које искључују кривицу (стварна и правна заблуда као основ искључења, с тим што је са аспекта психологије можда значајнија стварна заблуда). Све ове околности доводе до тога да се испоштује принцип истине и разоткривања учиниоца и дела на прави и праведан начин, а могу имати значаја и приликом одмеравања казне. Кривичноправном психологијом и психијатријом баве се и психолошки и психијатријски стручњаци приликом вештачења или вршења одређених радњи које су усмерене на пружање помоћи правним стручњацима и органима приликом процесуирања кривичних дела.
Када се изврши кривично дело, сматра се да је повређено цело друштво, а не само оштећени, јер су погажене основне вредности друштва. Из тог разлога потребно је да се ,,задовољи" правда, а да би се то постигло неопходне су многе вештине и знања, попут психолошких који служе продирању у људску психу како би истина била такође задовољена.
ТЕКСТ: АЛЕКСАНДРА СЕКУЛИЋ
ФОТОГРАФИЈЕ: UNSPLASH.COM
