Осамостаљење само по себи представља својеврсно финализовање процеса одрастања, односно ступање у коначну зрелост младе особе, која ће од датог тренутка бити способна да самостално брине о свим својим потребама, организује своје време, образује животне навике и рутине. На нашем простору више но у западној култури, млади имају тенденцију да одлажу овај корак, те препознајемо феномен касног осамостаљивања, који је пракса на коју утиче низ фактора. Више о узроцима одлагања овог животног корака и легитимности сваког од њих, прочитајте у редовима који следе.
Финансијски фактор: Најчешћа препрека на путу ка осамостаљену
Финансијска несигурност може бити одлика тренутне ситуације која одлаже осамостаљење младог човека, док боље ситуиранима страх од исте може бити разлог да се нерадо одлучују на овај корак. Ово се пре свега односи на одгађање инвестирања у решавање сопственог стамбеног питања, те ће многима родитељски дом бити уточиште до момента када одлуче да заснују сопствену породицу. С друге стране, самостални живот сам по себи подразумева и бољу контролу сопствених трошкова и у перспективи доводи до побољшавања финансијског стања у већини случајева, будући да подстиче улагање додатног труда у овај сегмент живота. Како већи градови пружају више прилика за запослење и пословни (дакле, финансијски) напредак, интересовање младих људи за понуде као што је продаја станова у Београду и Новом Саду ипак јесте на високом нивоу, те ће самосталан живот за одређену групу младих нашег поднебља бити финансијски оправдан овим аргументом.
Породичне вредности: Емотивни фактор као кочница
Снажне везе са матичном породицом јесу нешто чиме се људи са наших простора оправдано поносе. Са друге стране, ова одлика овдашњих породичних односа у бројним случајевима представља фактор који кочи младе при проналаску сопственог самосталног животног пута. Утисак да ће физичим одвајањем од родитеља веза са њима доћи у ризик од слабљења значајно утиче на младе људе, а чини се у још већој мери на саме родитеље, који нерадо пуштају своје птиће из породичног гнезда. Чињеница је, међутим, да би управо постојећа снажна емотивна повезаност са матичном породицом и сигурност која из оваквог одгоја проистиче требало да буде подстицај младима да начине самоуверене кораке ка самосталности.
Васпитање и традиција: Утицај патријархалног модела функционисања заједнице на питање осамостаљења
У мањим срединама чешће но у оквиру урбанијих подручја наше земље можемо приметити истрајност у неговању патријархалног модела функционисања породичних заједница, који заправо не одлаже већ негира потпуно осамостаљивање мушког потомка. У овом контексту, млади ће подразумевати живот у родитељском дому као трајно решење, односно такозвани живот у заједници и након заснивања сопствене породице. Ова ситуација је специфична за наше поднебље, а успешност оваквог стила живота зависи од бројних фактора. Потпуно осамостаљење у овом случају, дакле, није опција, него се оно пре свега своди на допринос заједници и суживот, приликом чега је прилагођавање отежано генерацијским јазом.
Савремено доба и однос према осамостаљивању младих
Савремено доба несумњиво доноси нове околности, од којих неке иду у прилог осамостаљењу младог човека данашњице, док друге иду у прилог одлагању истог. На првом месту, модерни животни токови доводе до одбацивања патријархалног модела функционисања породичних заједница, како због брзог стила живота младих који је тешко уклопити у живот у заједници, тако и због уплива утицаја западне културе путем популарних медија. С друге стране, модерне технологије, које подржавају рад на даљину и пружају више могућности у смислу запослења неовисно о месту боравка запосленог, чине да млади не морају нужно одлазити из родитељског дома да би радили на својој каријери. Ова врста комфора коју пружа савремено доба утиче на то да многи бивају уљуљкани у овакав стил живота и осећају да имају времена и простора за доношење одлуке у вези са образовањем потпуно самосталог живота. Ови чиниоци, здружени са осталим факторима на основу којих се образује однос младих према осамостаљењу код нас, могу утицати на оба начина на дати процес.
Самосталан живот несумњиво има много бенефита, јер помаже младим особама да стекну дубљи увид у своје способности, развију своје вештине и интензивније теже ка напретку у свим доменима. Слобода коју овакав стил живота подразумева свакако представља једну од најупечатљивијих предности и након иницијалног искуства самосталности, ово ће бити нешто чега већина неће желети поново да се одрекне. Проблем осамостаљивања на нашем простору представља комплексан друштвени феномен, будући да је у вези како са традицијом и специфичним обрасцима одржавања породичних веза, тако и са актуелностима на глобалном и ужем домаћем плану. Младе је важно подстицати на овај корак, јер на тај начин подстичемо формирање зрелих, способних и амбициозних појединаца, који су напослетку носиоци наше будућности.
Текст: Велибор Живков
Фотографије: pexels.com
