Постоје људи које другачије емотивно реагују на ситуације са којима се сви ми суочавамо. Заправо имају одређени штит и опну, а психолози сматрају да и овај, као и већина других психолошких проблема, потиче из детињства.
Можда је неко ко ово чита део ове приче, или зна некога ко јесте. Живимо у таквом систему и породицама где проводимо живот неосвешћени, па не би зачудило да је ова појава широко распрострањена. Ако знате оне људе који имају потребу за повећаном контролом, или их свака ситница погађа, или пак тешко исказују своја осећања и своје патње, онда знате некога ко је био "невидљиво дете" и то остао. Са овим проблемом суочавају се они људи чијим потребама родитељи нису могли довољно да се посвете, па се то проширило и кроз односе са другим људима касније у току живота.
,,ДОБРА ДЕЦА"
Нека истраживања кажу да су невидљива деца која се касније суочавају са животним проблемима обично она која су "добра деца". Заправо, то су људи који се од детињства уче и труде да не буду проблем. Прво, да не буду проблем родитељима. Онда да не буду проблем у школи, па да не буду проблем у друштву (а у вези са тим о подршци младима више на линку https://omladinskenovine.rs/2021/12/21/podrska-mladima-ima-li-je/ ). То су људи који су још од детињства запостављали себе и своје потребе само да се неко други не би осећао лоше. Истраживања Габора Матеа кажу да су то људи који ће вам своје понашање најчешће оправдати тиме што је њиховим родитељима просто одговарало да буду срећни и да немају проблема, односно није им одговарало да проблеми постоје, да их они слушају, а тек не да их решавају.
Даље кроз живот, овакви људи и даље су само "добра деца" која запостављају своје потребе, пре свега емоционалне. Не желе да другима причају своје проблеме и унутрашње трауме, зато што је то проблем за њихове слушаоце. Заправо, они не верују да би их било ко ни саслушао. И даље су само они који слушају друге, а о себи не размишљају или своје проблеме потискују, јер је њихобим блиским људима "стало да буду срећни и без проблема". Све то доведе до тога да људи у каснијем добу оболе од озбиљних болести или просто након неког тренутка њихова психа доживи прасак.
СВЕ ПОЧИЊЕ У ДЕТИЊСТВУ
Доста психолога термин невидљивог детета повезују са децом која се затварају у себе, која слабо причају, слабо се друже са вршњацима. Рецимо да је то први и почетни стадијум проблема који се протеже кроз цео живот. Зато је од кључне важности да се родитељи баве децом како би могли да отклоне овај проблем. Многима дечје патње делују смешне, али за децу су то праве патње и да би могли нормално да се развијају неопходно је да им неко буде подршка.
У вези са оном причом да су невидљива обично добра деца, па и то се негде огледа у школи. Увек су немирна деца она о којој се причају, увек су они који направе неку грешку на проби хора тема разговора, увек су проблематична деца главна тема на родитељском. Делује да они који нешто раде добро или нису проблематични, немају довољно простора. Они или имају мали простор за похвалу, или се о њима не води рачуна јер нису проблем. А неопходно је и њима упутити неки здрави вид пажње.
ГАБОР МАТЕ
Габор Мате, канадски психотерапеут, је неко ко је заслужан да се о појму невидљивог детета међу људима сазна. У својој књизи "Када тело каже не" он је описао неке ситуације по којима се препознаје невидљиво дете. Ови људи су заправо они људи који немају своје емотивно сидро и сигурност, зато придају пажњу и најмањим ситницама, па посвећују превелику контролу свим аспектима живота. По Матеовом мишљењу ова њихова особина доведе често да се људи од њих повуку. У овој својој књизи Мате је објаснио да ова појава и овакво понашање доводи до тога да људи оболевају од озбиљних болести попут рака. Такође, тврди да сви који су оболели од оваквих болести, а који су били његови пацијенти, нису имали са ким да причају о својим проблемима. Тек на одговор да ли су то били родитељи, одрично одговарају, јер је њиховим родитељима било просто стало да буду срећни и да се не баве њима.
Вредно је спомена да је Габор Мате познат психотерапеут, нарочито за породичну психотерапију, има доста квалитетних и занимљивих књига ( о њему више на линку https://drgabormate.com/ ). Занимљиво је његово објашњење болести зависности за које сматра да потичу из бола, а да то несуочавање и бег од бола доводе до све већег бола зависника.
РЕШИТИ ПРОБЛЕМ
Најбоље би било да се родитељи од почетка на адекватан начин посвећују деци, да се образују и буду им подршка. Деца нису постојећа само када су брига и проблем и тога морамо да будемо свесни. Невидљиво дете постаје невидљиви човек, јер се кроз цео живот понаша према истом систему понашања, и његово тело памти његова осећања недостатка пажње и посвећености. Зато касније кроз живот не верују ни другим људима са којима би поделили свој терет, и омаловажавају своја стања.
Можда је мало оваквих људи, можда много, али овог проблема морамо бити свесни и трудити се да га отклањамо и да се оваквим људима нађемо. Увек људима пружите шансу, јер њихово понашање често није природом дано, већ последица тога да им је потребна подршка и помоћ.
ТЕКСТ: АЛЕКСАНДРА СЕКУЛИЋ
ФОТОГРАФИЈЕ: UNSPLASH.COM
