На порталу Омладинске новине моћи ћете да читате шта младима нуде различите политичке странке које излазе на изборе – данас вам представљамо покрет Морамо и кандидаткињу проф. Биљану Стојковић.
Професорка Биолошког факултета Биљана Стојковић дуги низ година је активисткиња на улици, боркиња за људска права. У фокусу њене борбе је еколошки активизам и како је истакла за Омладинске новине, достојанство грађана. Оно за шта се такође Биљана Стојковић бори јесу и антиплагијати на факултетима, закон о раду и радничка права, а посебно поглед на политику из грађанске перспективе и перспективе младих.
Зашто је важно оснивање одбора за младе?
Јако је важно да постоје те младе снаге у свим аспектима, у свакој институцији. Јер, зашто да се ова држава развија, ако не због младих и због будућих генерација. Додатно, то су нове политике и нови доживљаји света. Ја то стварно видим. И сада у овој групацији „Морамо“ се налази јако пуно младих људи који су схватили шта значе ова дешавања у свету и и код нас. Можда најзапаљивија ствар јесте ово уништавање животне средине. То је нешто због чега се млади људи стварно осећају као огроман проблем пред вратима, који их мобилише. Коначно удруживање и на нивоу универзитета младих које је негде доста спласнуло последње бар две деценије. То се негде види у тој тишини која влада међу студентима и тој незаинтересованости и апатији, јако је то лоше. Као професор на универзитету упућена сам да се школују да би отишли и то је велика туга. Треба да се чује глас младих што више по сваком питању.
Које су према Вашем мишљењу „кипуће“ теме и проблеми у фокусу младих а на којима треба радити?
Екологија је кључна тема за коју су се млади „закачили“ и која их мобилише. Млади треба да се мотивишу да почну да размишљају и о другим темама, које се тичу и социјалне правде и запошљавања, услова под којим ће овде радити, ако немају страначку књижицу и партијску припадност, зашто би били дискриминисани. Такође знају да овде образовање не доноси добробити, заиста је накарадно у том смислу, али када се ствар буде окренула, када буде на основу свог образовања добијао адекватне послове, да буде неки меритократски принцип, онда ће људи морати више и мотивацију и да се образују и да разумеју свет око себе и политичка дешавања. Овако је направљена ситуација у којој ако вас занима политика , овде политика је једна пежуративна реч постала. Уствари, политика је све око нас и ако се интересујете за свој живот и за своје окружење и за своје друштво, овде је постало то нешто ружно и гадно. Не може нико да живи сам, мора да брине о томе какво му је окружење, каква му је заједница, да ли ту има правде или нема правде. Да се направи друштво где је чврста заједница, да знамо да држава стоји иза нас, институције, да свако по заслузи добија, нико није запостављен, онда све изгледа другачије. Онда сви желе да остану овде.
Према Алтернативном извештају положаја и потреба младих за 2021. годину Кровне организације младих проценат незапослености порастао је за 10 одсто у односу на 2020. годину. Који су вам планови управо за смањење запослености међу младима?
Прва ствар је да се види који су расположиви послови овде. Да се види ко је на које место дошао, а да није заслужио, односно да није ни квалификован. Заиста је најбитнија ствар да ми видимо како изгледа структура радних места. Оно што нама тренутно није јасно, IT сектор и негде ти фриленсери јесу најбројнији, односно највише зарађују, више од многих других грана привреде. А овде у држави нису ни цењени. Они се воде некада као запослени, као незапослени, све то флуктуира зависно од тога коме је у унтересу и на који начин процени стварни број и проценат незапослених. Дакле прво треба да се направи добар поглед на то каквим све радним местима располажемо, друго улагање и стимулисање покретање неких приватних бизниса који су јако важни. Затим субвенције домаћим привредницима и младима који хоће да направе бизнис. Овде преко 90% субвенција иде страним такозваним инвеститорима којима ми дајемо новац и кад они потроше субвенције и једноставно оду. То је потпуно погрешна политика која мени заиста није јасна. Овако, ако улажемо у домаћи бизнис, у запошљавање младих људи, то је потпуно друга привредна слика.
У којој мери је тржиште рада усклађено са образовним системом и како да повратимо углед високом образовању с обзиром на дискредитованост лажним дипломама и плагијатима?
Мислим да треба да се уради ревизија диплома. То је апсолутно нужно и први је корак у враћању угледа високом образовању. Јер је заиста постало трговина дипломама која нема везе са знањем и квалитетом. Да се стварно зна ко шта уме, а ко је дошао са страначком картицом. Надаље,да се осавремењује образовање, усклађеност са тржиштем рада нема. Ми имамо разне менаџере, не знам где силни људи менаџеришу, најнејасније је. Треба да видимо колко нам недостаје инжињера, колко нам недостаје професора, ког профила. С друге стране мислим да држава треба да образује грађане који ће да имају грађанску свест о томе како изгледа друштво, да имају широко образовање. Ја заступам ту тезу да не сме образовање бити усклађено само са тржиштем рада и са очекивањем неких компанија. Није дужност државе да образује раднике за неке компаније. Дужност државе је да образује грађане који су свесни и самосвесни у том друштво. А наравно да неки профили буду ближи одређеним местима, а онда компаније треба да оспособе за једно кратко време те раднике који су им потребни. Мислим да не треба да бринемо о томе да ли неком страном инвеститору остаје мотач каблова. Ми треба да се бринемо о томе колико је образован наш грађанин у ширем смислу, са специфичним вештинама.
Колико је важно учешће младих у политици?
Све што радимо јесте на улици, са младима, тај бунт младих је нешто што све живо покреће. И због тога тврдим да је глас младих најбитнији, покреће се. Осетите и унутрашњу енергију која иде напред и због тога је то најважнија ствар у развоју политичке мисли, дакле шта млади желе. Ја као професор у сталном контакту са младима разумем њихове потребе. Има политичара који су из другог времена и не разумеју нове правце политике, политике на улици, у конакту са грађанима, то највише прија младима и то је нешто што је кључ. Млади комуницирају и знају шта треба.
Извор: Омладинске новине
