„Душа, то је културни садржај,“ тврди професор Владета Јанковић, кандидат опозиционе коалиције „Уједињени за победу Србије“. Под редним бројем пет, професор Јанковић бориће се за градску власт уз слоган „5 – Београд те зове“. У четвртак, 24. фебруара, у оквиру кампање за градоначелника престонице, младим Београђанима представио се професор Владета Јанковић. Овај књижевник по струци искористио је јединствену прилику да се у просторијама Дорћол Платза поново осети као студент, с обзиром на то да је извлачио питања младих и на њих одговарао. Својеврсна замена улога створила је простор за разговор на теме које су важне младима од 18 до 30 година. Упознавању су, неформално, присуствовали и Вук Јеремић, Мариника Тепић и Данило Икодиновић.

„Душа, то је културни садржај“

Прва ствар коју у свом представљању истиче, а коју касније у више наврата понавља, јесте да су организације које се баве културом неопходне. Планира обнову домова култура и отварање нових установа у приградским насељима. Обећава и нешто чешће музичке догађаје, али пре свега одлучно тврди да место за младе уметнике, какво је до скоро била зграда БИГЗ-а, мора да постоји, те каже да постоји више идеја за локацију. Предлаже и оснивања путујућих позоришта.

„Имамо много идеја, али тренутно правимо рачун без крчмара. Не можемо вам давати популистичка обећања, вучићевску пропаганду. Морамо да, када преузмемо власт, сазнамо шта ћемо имати на располагању. Новац грађана до сада је често завршавао у џеповима сумњивих инвеститора и по рачунима у Швајцарској. Само пројекат Београд на води граду Београду дугује преко сто милиона евра. Они тај дуг могу и морају да плате,” напоменуо је професор Јанковић.

Лично сматра да је велики проблем града огромна бука која потиче од саобраћаја, а решење види у промени инфраструктуре. Професор Јанковић, наиме, жели да саобраћај центра не буде доступан теретним возилима, а на дуже стазе истиче и да би изградио тунел који би повезао две обале реке, те даље олакшао саобраћај.

Буку, пак, не праве само возила. „Када бисмо имали добру полицију, лако би било постарати се да угоститељски објекти поштују радно време. Приватне прославе и ‘оргијања’ петардама морају да се ограниче како не би реметила животе нас и наших љубимаца.“

“Београд је сачувала лепота његових грађевина”

Док за све ове планове морамо сачекати процену буџета, два проблема морају да буду решена без одлагања и обзира на цену. У питању су депонија Винча и извориште воде Макиш које је тренутно разрушено због почетка радова на метроу. Мада каже да је Београду потребан метро, професор Јанковић не мисли да му је место у Макишу. Планира заустављање сече Кошутњака.

Након тога, жели да се поново отвори поглед са калемегданске тврђаве, те да се гондола о којој се говори већ дужи низ година не направи. У свему овоме помажу му Стефан Нинић и Владимир Обрадовић, који су се овом приликом такође представили. Њихова идеја је и отварање занатских “craft hub-ова”, где би младе занатлије могле да праве и поправљају стари намештај и тако зараде доприносећи очувању средине.

Са еколошке стране, поменута је и тема контејнера за правилно разврставање отпада, који би се једног дана могли наћи у београдским зградама. На у последњим месецима све присутније питање рудника, професор се критички осврће и каже да се “полако враћамо у средњи век са извозом сировина.”

Ко то “вади” просек?

Како овај осамдесетдвогодишњи професор каже, присутни у сали му “знатно поправљају просек година”. Што се тиче обећања младима, професор каже да Београдски универзитет мора да организује плаћене праксе за све студенте, јер само тако могу бити спремни за тржиште рада. Статистика коју цитирају наводи да 9/10 младих лажира свој ЦВ у потрази за послом. У томе да је Болоња отежала и уназадила факултете подржава га и Нина Стојаковић, млада политиколошкиња и члан његовог тима.

На изненађење присутних, питањем се из публике огласио и бивши председник Организације српских студената у иностранству (ОССИ). Наиме, њега је занимало како ће се млади који овде не могу да нађу посао, иако то желе, убедити да се врате у Србију. Мада су поменуте промене закона о привеременом запошљавању (ако опозиција преузме републичку власт), детаљи планираних амандмана нису објављени. Јанковић је зјавио само да је запошљавање на привремени уговор “једнако модерном робовласништву.”

Док млади српски таленти одлазе из земље у покушају да себи обезбеде бољи живот, одређене страначке личности без високог степена образовања или са плагираним дипломама постају посланици. Владета Јанковић наглашава да страначком запошљавању мора доћи крај. “Места која су заузели они који не заслужују морају да буду упражњена. Када не буду на власти, нека раде ко шта зна, ако зна, али стручни млади морају да раде у струци.”

“Револуцију не можемо имати – скупа је, а и свакако за то нисам.”

Овако је професор Јанковић завршио своје представљање младима. “Не треба да имамо илузије да ћемо победити лако, нити да ћемо лако преузети власт чак и ако победимо. Борба није безнадежна, али борити се морамо до краја.”

Млади су подизањем летака са оценом 5, уједно и бројем на изборној листи, поручили професору да је испит прошао, макар када су у питању наде и идеје за будућност. “Присуство младих је охрабрујуће. Ова борба је за вас,” рекао је Јанковић.

Аутор и фотографије: Љубица Огњеновић

Leave a comment