Know-how или ,,знати како нешто урадити" је посебан појам којим се обележавају специфична техничка знања којима се ради на унапређењу пословних и техничких могућности.

 

Привредни субјекти који се јављају на тржишту имају своје вредности којима осигуравају свој положај на тржишту и чине себе конкурентим. То нису само материјалне ставке које сачињавају њихову имовину, попут опреме, машина, новца, већ и вредност неких нематеријалних добара који поред квалитета њиховог производа њих истичу на тржишту и чине их конкуретнима. Једна од таквих вредности је и кnow-how који представља знања која примењују радници производећи неки од конкуретних производа на тржишту. О томе шта је кnow-how и шта чини његову садржину постоје различита размишљања. Ипак , без обзира на то, оно што највише карактерише овај појам јесте његова тајност.

ШТА ЈЕ KNOW-HOW

О томе шта је кnow-how и даље постоје спорења, највише у смислу тога да ли је то део права интелектуалне својине (гране права који штити привредно применљива интелектуална добра), или је то посебно појам које се више везује за технику ( о неким прави индустријске својине: http://omladinskenovine.rs/2022/01/24/znacaj-boje-kod-industrijskog-dizajna/http://omladinskenovine.rs/2021/12/28/sta-je-robni-zig-i-kako-utice-na-nas/ ). Привредни субјекти приликом израде производа и примене процеса труде се да остваре што бољу технику и организацију, уз максимално смањење трошкова. У том процесу они уводе разне новине, ангажују бројне стручњаке који им помажу како би остварили овај циљ. Начин којим може један привредни субјект да постане конкурентан у односу на друге јесте и примена нових знања и искуства. Та знања и искуства могу се односити и на технолошка знања и искуства, као и на пословне методе процесе.

Управо се у овоме и огледа једно од проблемских питања који се односе на то шта чини садржину кnow-how. Да ли ова знања служе како би се технички оспособио патент, ново техничко решење? Или ова се ова знања односе само на техничка знања у смислу побољшања производног процеса и смањења трошкова? Или ова знања подразумевају и нека пословна решења и нове пословне методе? Схватања су се мењала током периода, а данас се сматра да кnow-how заправо представља скуп свих ових елемената.

ТАЈНОСТ

Кnow-how, схватали га као посебно право или само као скупину знања не може да оствари своју привредну функцију без тајности. Знања и искуства која сачињавају кnow-how била бесмислена када не би била и тајна. Уз помоћ ових знања и искустава привредни субјекти могу бити конкурентнији у смислу смањења трошкова, побољшања квалитета и брзине производње. Тим знањима и искуствима смањују се трошкови производње, самим тим смањује се и цена производа, те су ови производи доступнији на тржишту и више се продају.

Када би ова знања била лако доступна била би беспредметна. Привредни субјекти не би могли да остваре побољшање у изради својих производа. Такође, не би постојала могућност да привредни субјекти заштите своја знања и искуства обзиром да кnow-how није међународним конвенцијама и законима признат као посебно право. Тиме би тржишна утакмица била бесмислена и неефикасна. Како би се ово предупредило тајност је основно својство кnow-how и прописује се и у уговорима које привредни субјект закључује са својим запосленима, а тако и са другим субјектима са којима закључује уговор о коришћењу кnow-how.

ЗАШТИТА KNOW-HOW

Поред тајности, кnow-how карактеришу и преносивост у привредно-правном промету,као и привредна употребљивост. Колико је тајност једна од доминантнијих карактеристика кnow-how сведочи управо начин на који се оно штити. Треба пре свега рећи да је правна заштита кnow-how-a индиректна зато што оно није предвиђено званично као посебно право индустријске својине иако фактички то оно јесте.

Заштита се може остварити у парницама (грађанскоправна заштита). Овде се разликује уговорна заштита која се односи на ситуације када уговором привредни субјект носилац кnow-how закључује уговор о чувању тајне са својим запосленима, као и са другим привредним субјектом коме кnow-how на неки начин лиценцира. Овде треба споменути да се кnow-how преноси преношењем техничке документације (цртежи, планови, скице) као и технички средстава (узорци,модели). Такође, кnow-how се преноси техничком помоћу техничких стручњака запослених у привредном субјекту који примењује посебна знања и искуства. Поред ове, кnow-how се штити и вануговорно штити правилима о сузбијању нелојалне конкуренције и о неоснованом обогаћењу. Значај тајности при заштити кnow-how огледа се у кривичној правној заштити која се огледа прописивањем посеног кривичног дела одавање пословне тајне.

ЗНАЧАЈ KNOW-HOW

Кnow-how колико год да је неиспитан, ипак има велики значај нарочито за савремено тржиште и тржишну утакмицу. Тржиште је велико и постоји маса производа, те је неопходно изумети нова техничка и пословна знања која би омогућила да се трошкови израде производа смање и он што боље пласира на тржишту. Можда он фактички није Париском конвенцијом признат као право индустријске својине, те стога ни законима држава, али његов значај је неспоран као и потреба да се он заштити. Обзиром да је кnow-how нематеријално добро, и поред неких других карактеристика који га чини посебним добром, интелектуалном творевином, треба размислити и о његовом званичном признању као посебног права индустријске својине.

 

Александра Секулић

Извор: UNSPLASH.COM

 

 

Leave a comment