Српска Атина – нова Европска престоница културе

Нови Сад – град креативности и уметности, званично и Европска престоница културе 2022.

На Свечаној церемонији у Српском народном позоришту, Нови Сад је добио одликовање Европске престонице културе.

Градоначелнику Новог Сада Милошу Вучевићу плакету је предао шеф делегације Европске Уније у Србији Емануел Жофре. Градоначелник Вучевић истакао је да ће Нови Сад уживати прилику да оправда вредности овог града, разноликост и интеркултуралност.

Током 2022. године показаћемо целој Европи какво благо имамо. Показаћамо богатство и испреплетаност различитих култура која су снажна веза међу људима и народима који овде живе. Исти тај Нови Сад који је од настанка био вишенационалан град, који су наши преци заједно градили бојама своје духовности, традиције и идентитета. Исти тај Нови Сад који је назван Српском Атином, јер је у 19. веку био културни, политички и друштвени центар српског народа, „највеће срспко опшчество на свијету“, како је говорио Вук Караџић, а Јован Скерлић бележио да се у Новом Саду тада писало и мислило за цео српски народ. Исти тај Нови Сад који данас заблиста када углас зазвоне звона са шест разних цркава. Град у којем се разлике признају, уважавају и поштују и поштују, сада нас представља на највећој европској културној сцени. Хвала мојим Новосађанима! Због њих је све ово, рекао је Вучевић.

Директор Фондације "Нови Сад Европске престонице културе" Немања Миленковић истакао је овај град сада поред додељене титуле, носи са собом и велику одговорност која укључује и саме грађане.

За Нови Сад ова титула није само част већ и огромна одговорност, јер смо први град из Србије који је понео ту титулу испред земаља кандидата за Европску унију. Зато је наш град пожелео да гради нове мостове, како и гласи крилатица нашег пројекта и кроз осам програмских лукова градимо визију и стубове тих мостова. Кроз просторе и програме укључили смо све грађане: раднике у култури, као и доносиоце одлука у овај пројекат и захваљујући свима њима и пре године титуле смо понели три европске награде, истакао је Миленковић.

Присутнима на овој свечаности су се обратили амбасадор и шеф Делегације Европске уније у Србији Емануел Жофре, министарка културе и информисања и потпредседница Владе Србије Маја Гојковић и председница Владе Србије Ана Брнабић, као и Европска комесарка за иновације, истраживање, културу, образовање и младе Мариа Габриел, путем видео-линка.

У оквиру самог проглашења титуле, у Српском народном позоришту посетиоци су уживали у визуелно-уметничком делу мултимедијалног уметника Душана Јововића и наративу проф. др Александра Петровића. Део програма било је осам програмских лукова који ће током 2022. бити представљени у Европској престоници културе, поред наступа више од пет хиљада уметника.

Хајлајт вечери у оквиру Дочека 7530 , као аутеничне прославе у Европи, која спаја две уметности, два писма, две нове године, два рачунања времена и два дана и самог проглашења Европске престонице кулуре понело је мултимедијално уметничко дело „Зенитеум“ у режији авангардисте и редитеља Драгана Живадинова. Симболично у 20:22 часова сцену је заузео двојац Synspecies уз пратећи аудио-визуелни перформанс Crevasse. Представљен је мит о стварању, након чега је домаћин Лазар Јованов упутио здравицу и заједно са присутнима и гостима из Европе у част Европске престонице културе наздравио а са ракијом препеченицом. У самом средишту „Зенитеума“ били су научници Милева Марић Ајнштајн чију је улогу уживала Анита Манчић и Милутин Миланковић ког је тумачио Борис Исаковић. Структуру „Зенитеума“ упоптунила су двадесет два глумца, двадесетдва певача, балетски плесачи, акробате, дувачки оркестар, као и соло трубачи Ненад Марковић и Лаура Вукобратовић. Музичка композиција Драгане Јовановић, као и диџејесвске чари Дејана Илића и Милоша Мартинова Лага, додале су посебну ноту целокупној изведби. Окренут ка Зениту, представљен је почетак титуле Европске престонице културе.