Годишње награде за најбоље докторске дисертације студената факултета у 2018/19. и 2019/20. години додељене су у Привредној комори Србије (ПКС).
Додељене награде за 17 најбољих докторских дисертација

Фото: Startuj.com (Shutterstock)
Награде које ПКС већ традиционално додељује од 1968. године, прошле године због епидемије корона вируса нису додељене, па су ове године додељене за две школске године и награђено је 17 радова.
Реч је о радовима из области електротехнике, грађевинарства, шумарства, медицине, хемије, фармације, технолошко-металуршких и организационих наука.
Осим релевантности научног рада, његовог објављивања у референтним међународним часописима, важан критеријум при оцењивању био је и и применљивост у привреди са акцентом на допринос решења из дисертације унапређењу у привреди.
За најбоље докторске дисертације за претходне две школске године конкурисало је 37 радова са 23 факултета и шест универзитета.
Обраћајући се награђеним директор Сектора ПКС, Милош Јелић је истакао да је за 53 године награђено 1.000 радова.
Навео је да је Привредна комора желела да прошири обухват ове награде па је она последњих пет година додељивана не само студентима Универзитета у Београду, већ су награђивани и радови из целе Србије.
“У наредном периоду себи задајемо циљ да ћемо настојати да оправдамо своју улогуи и да се приближимо реалном сектору посебно оном његовом делу који се бави иновацијама. Развој иновација у стратешким политикама се више не поставља само као нешто могуће, већ као обавезно”, истакао је он.
Додао је да људима у ПКС ово даје снагу да и у наредним годинама наставе да оправдавају своју улогу подршке српској привреди и српским иновативним предузећима, а такође и појединцима и науци која је у свему овоме веома битна.
Помоћница министра за науку, просвету и технолошки развој Марина Соковић је оценила да овакви догађаји стимулишу научнике и истраживаче да наставе да се баве науком и да се и даље усавршавају и напредују.
Истакла је добру сарадњу са ПКС која се између осталог огледа и у доношењу законских аката и навела да је претходних дана донет Закон о иновативној делатности као и стратегија о стартаповима.
Наводећи шта министарство из кога долази чини за младе и развој науке, рекла је да оно сваке године стипендира 500 доктораната на свим годинама те да се сваке године распише конкурс за 200 нових доктораната.
“Од 2018. године се расписује конкурс за изузетне таленте међу младим истраживачима са високим просеком, изнад девет. До сада је кроз четири позива ангажовано и запослено око 1.700 младих истраживача”, рекла је она.
Председник жирија који је бирао најбоље радове професор Економског факултета у Београду Драган Ђуричин је навео да су све награде донете једногласно и нагласио да су се овога пута осим традиционалних наука из области технологије, математике појавили научни радови из медицине и биологије, што је свакако последица кризе коју је ковид само убрзао.
“Већ дужи низ година, као људско друштво се налазимо у систему кризе, у веома сложеном времену у коме су исти фактори и подстицаји и претње и истовремено делују на контрадикторан начин Снаћи се у тој ситуацији није једноставно”, истакао је Ђуричин.
Захвалио је награђенима уз молбу да наставе да раде, како је рекао, на начин да помогну земљи, која би морала да се ослони на њихова решења не само да би напредовала него да би опстала.