,,Ми смо друштво које се бави проблемима, а не потенцијалима”, речи су Милоша Пешића, оснивача Фондације 1%, која је у среду, 15. децембра, у просторијама Карбон евент центра прославила три године постојања. Фондација за циљ има поспешивање младих талената, а на гала вечери оснивачи организације захвалили су се спонзорима, али и доделили новчане награде најуспешниијим средњошколцима на међународним такмичењима.
Фондација 1% основана је у јулу 2018. године са циљем да финансијски потпомогне амбициозне и талентоване младе који у Србији немају довољно средстава. Тада пројекат мање скале, ова непрофитна организација данас окупља многе компаније и волонтере, од којих је већина млађа од 30 (подсетимо, млади људи често су дефинисани као адолесценти и одрасли људи до 30 година старости).
У веома пријатној и опуштеној атмосфери, спонзори ове организације и почасни гости имали су прилику да чују обраћање Милоша Пешића, оснивача организације. Он је истакао значај подршке талентима кроз објашњење да, ако свако од нас да 1% свог знања, времена и новца, тим редом, можемо да променимо свет.
Након саме доделе, нашa репортерка на терену поразговарала је са гостима о томе зашто је оваква организација круцијална за развој ученика /или будућих научника. Ива Минић и Анисиа Савић, од почетка. Овакав начин размишљања деле и сви остали саговорници ове вечери.
Обе ученице 4. године средње школе већ дужи низ година су полазнице Регионалног центра за таленте, једне од пријатељских организација Фондације 1%. Центар им омогућава приступ најбољим установама у Београду, а и шире, али им нуди и шансу да ступе у контакт са менторима из свих области. Ива акценат ставља и на подршку породице, која је увек вредновала њено задовољство и самоусавршавање, пронађено управо у науци. На сличан начин, и Анисиа сматра да је без подршке у свим друштвеним круговима веома тешко очекивати од младих да сами иницирају пројекте или истражују свет око себе, те да успеси наших потенцијала морају бити и медијски пропраћени.
У току разговора са Милошем Пешићем, талентованим физичарем који се окренуо бизнису како би основао Фондацију, провлаче се имена ретких установа које за циљ имају образовање младих – малопре поменути Центар за таленте Београд и огранци широм земље, али и Истраживачка станица Петница. Ипак, он напомиње да подршке нема довољно, те да млади врло често не виде друго решење већ одлазе из земље у потрази за образовањем. Значај Фондације у средини која често занемарује најмлађе јесте управо окупљање истомишљеника и грађење мреже перспективних и радозналих, који заједно могу да учине много тога.
Један од волонтера организације, Никола Павлов, помиње транспарентност као можда и најважнији разлог зашто је одлучио да сарађује са Фондацијом. Наиме, тврди да у сваком тренутку зна где, како и зашто одлазе његова средства или уложено време.
И Пешић и Павлов ургирају младе који желе да се баве науком у Србији, а плаше се да направе прве кораке, да забораве страх и затраже помоћ, јер и у великим фирмама постоје људи који ће увек бити спремни да помогну.
Фондација наставља свој рад и финансијску подршку младима, а суоснивач Богдан Дрешевић наставља склапање тимова ученика од 9 до 16 година у оквиру међународног пројекта “FIRST Lego League”, која најмлађе учи о програмирању и компјутерској писмености. На ову тему Катарина Миљковић, професорка Прве крагујевачке гимназије и менторка једног од (за сада) шеснаест тимова FLL-а, напомиње да одрасли морају да погурају младе, али да они увек треба да своје одлуке доносе сами.
У Србији млади коначно добијају шансу да њихов труд буде запажен. Али да ли је то довољно? Колико ученика средње школе уопште зна за постојање организација попут Фондације? Могу ли се овакве установе интегрисати у сваку школу, како бисмо мотивисали оне на којима свет остаје да не одустају од љубави према науци? Остаје да сазнамо.
Текст: Љубица Огњеновић
Фотографија: Љубица Огњеновић
