Према подацима Инфостудовог сајта који је намењен младима Startuj.com у периоду од новембра 2020. до новембра 2021. године млади највише уписују гимназију, економску и медицинску школу, док се бруцоши највише опредељују за економски, правни и медицински факултет. Међутим, тржиште рада показује да понуде за те послове нема довољно.
Сходно томе да је први избор ка ужем образовном, али и каријерном усмерењу упис у средњу школу, званични подаци Министарства просвете, науке и технолошког развоја показују да је највише матураната уписало гимназију, економску и медицинску школу. Са бројем уписа се могу похвалити и средње електротехничке, техничке и машинске школе у којима су капацитети углавном попуњени. Међутим, дефицит постоји у занатским областима за којима постоји потражња. Мајстори, водоинсталатери, аутомеханичари, козметичари, фризери, кувари и конобари су у мањини, а мали матуранти не показују префереције ка овим пословима.
За нијансу тежи задатак долази након велике матуре када се млади нађу на другој прекретници на свом путу образовања – упис на факултет. У школску 2021/2022 годину је кренуло 25.208 бруцоша. Сваки десети матурант у Србији је уписао Економски факултет. У стопу га прати и Правни факултет са 9% од укупног уписа на територији Србије. Преко хиљаду бруцоша су имале медицинска, математичка, електротехничка, техничка, машинска, филозофска и филолошка област. Када је реч о филозофским факултетима, највећа потражња је била за психологијом. У случају медицине, највише студената је уписало општи смер, затим фармацију и стоматологију.
Друга страна ове анализе која се односи на тржише рада нам показује да су студенти у последњих годину дана конкурисали више од 80 000 пута, а да је број понуђених огласа за младе од стране послодаваца десет пута мањи. Млади су најактивнији у тражењу посла почетком године, као и у пролећном и јесењем периоду. Позиције за које најчешће конкуришу су продавац, административни радник, комерцијалиста, телефонски оператер и пословни секретар. Позитивна информација је проактивност младих који улазе у пословни свет и пре завршетка формалног образовања, и то кроз различите послове који нису из њихове примарне струке.
Иако је школовање за правника и медицинара популарно међу студентима, подаци са тржишта рада показују да су компаније расположене да дају шансу за стицање практичног искуства на позицији адвокатског приправника, док из области медицине нема понуда за младе. Такође, на тржишту рада се налазе и понуде за праксе у области маркетинга, економије, продаје и HR-а.