Одред извиђача „“Космајски одред“ у оквиру пројекта „Зумирај ризик“ подржаног од стране Министарства заштите животне средине Републике Србије, покреће серију информативних текстова о заштити екологије и животне средине насталих ил препроучених од стране учесника пројекта.
На који начин рециклажа утиче на животну средину?
Рециклажа представља процес прикупљања и обраде материјала који би иначе био бачен у смеће, са циљем стварања новог производа. Иако делује као једноставан концепт, стварност је мало другачија. Последице које рециклажа има на животну средину, политика, економија, обрасци понашања људи имају кључну улогу у будућности наше планете. Кренимо од онога шта ми можемо да урадимо како би је заштитили.
- Рециклажом смањујемо трошење природних ресурса
Свака држава, али и сваки појединац, мора да води рачуна о природним ресурсима. Треба да тежимо томе да наш утицај на природу буде позитиван. Да, можемо засадити дрво, али једном када уништимо шуму, не можемо је изградити поново. То је дуготрајан процес. Рециклирањем дајемо нов живот отпаду, те уместо да заврши на депонију, отпад постаје ресурс који се користи изнова и изнова. Рециклирањем се чувају природни ресурси попут воде, минерала, нафте и шума.
Рециклажом пластике производи се мање овог материјала. Ово је веома значајна чиненица ако узмемо у обзир то да се се пластика углавном прави од фосилних горива и угљоводоника. Највећи део штетног ЦО2 гаса емитује се у атмосферу управо сагоревањем фосилних горива. Рециклажом стакла смањује се потреба за коришћењем новог материјала као што је песак. Можда је тешко поверовати, али залихе песка у свету се смањују.
- Рециклажом штитимо природна станишта животиња и биљака
Шума је природно станиште огромне количине животињских и биљних врста. Њихово уништавање не само да лоше утиче на смањење количине озона у атмосфери, него и многе животиње и биљке губе свој дом, те могу постати угрожене врсте. Управо због тога је битно да папир, картон, палете и осталу дрвену грађу рециклирамо. На овај начин се смањује потреба за сечом шума, а тиме и чувамо природно станиште биљака и животиња.
- Рециклирањем смањујемо загађеност воде
Као што сигурно знате, велика количина отпада завршава у океанима и рекама, поготово када је у питању пластика, те се станиште речних и морсклих животиња уништава. 80% пластике која заврши у океанима долази са земље. Рециклирањем се смањује потреба за узимањем природних материјала од наше планете, а самим тим се смањује штетан утицај на њу. Уништава се мање шума, река, мање је угрожених животињских врста, вода је мање загађена, као и земљиште и ваздух. Када је вода загађена (било због отпада или из неког другог разлога), она доспева у земљиште, а из земљишта стиже до биљака. Ланац се наставља даље. Од биљака, загађене материје стижу до животиња, а на крају и до нашег тањира. Пластика је у води коју пијемо, храни коју једемо, ваздуху који удишемо. Према Светској организацији за природу, недељно у себе унесемо око пет грама пластике – пропорционално једној кредитној картици, а највећи извор микропластике коју уносимо је вода.
- Рециклажа штеди енергију
Када амбалажа не оде на рециклажу, тај отпад се спаљује. Спаљивањем се троши много енергије и производи велика количина ЦО2 која одлази у атмосферу и загађује нашу земљу. Због тога је неопходно одговарајући отпад убацити у посебан контејнер намењен за рециклабилни отпад. Прављење производа од рециклираног материјала захтева много мање енергије него када их правимо од новог, сировог материјала. Понекад је ова разлика огромна. Рециклажом алуминијума и прављењем новог производа користи се 95% мање енергије него прављењем алуминијума из почетка. Прављењем папира од рециклираног материјала троши се 40% мање енергије него да га правимо од влакана дрвета. Количина енергије која се сачува рециклажом само једне флаше може да замени четири сата светљења сијалице од 100W. ЛЕД сијалице би гореле и много дуже. Све ово су показатељи да сваки пут када рециклирате или поново користите неки предмет, ви помажете смањењу емисије гасова стаклене баште и умањујете штетан утицај на климу наше земље.
- Рециклажа смањује емисију ЦО2 и помаже стабилизовању климатских промена
С обзиром на то да се рециклирањем користи много мање енергије на производњу новог материјала, тиме се смањује емисија ЦО2, гаса који изазива ефекат стаклене баште. Такође, на овај начин се спречава отпуштање још штетнијег гаса метана из отпада на депонији. Главни узрок глобалног загревања управо је емисија гасова стаклене баште. Загађење ваздуха и воде су одмах иза њих. Смањивањем угљен-диоксида и других гасова стаклене баште је кључно за заустављање климатских промена. Секопак је са својим клијентима уштедео више од 29.000т ЦО2 у 2018 години,а ова цифра се континуирано повећава.
- Мање смећа на депонијама
Број људи на нашој планети константно се повећава, а са тим и смеће које производимо. Иако би пре свега требали да размишљамо о томе како да смањимо отпад који свакодневно производимо, неминовно је да ћемо производити макар малу количину отпада.
На депонијама завршавају разне ствари које могу поново да се користе, што представља трошење ресурса. Рециклажом се смањује количина смећа на депонијама, што је директан ефекат наших индивидуалних поступака. Поред тога што заузимају велику површину земље и представљају ругло наше планете, депоније такође загађују земљиште и воду. Како? Пуштањем штетних, токсичних течности депоније загађују земљиште и воду – гасови стаклене баште као што је метан одлазе у атмосферу и тако загађују нашу планету. 7. Рециклажа утиче на све веће коришћење ецо-фриендлy технологија . Велике компаније све више се окрећу очувању животне средине, а тиме и рециклажи. Оне желе да пруже својим корисницима вредност, да се представе као еколошкли свестан бренд, те зато и све више користе обновљиве изворе енергије. Како би смањили загађење, еколошки свесне компаније се окрећу рециклажи, коришћењу енергије сунца, ветра и другим обновљивим изворима. Свако ко почне да одваја амбалажни отпад размишља шта би још могао да уради за нашу планету. Грађани се зато одлучују за коришћење ецо-фриендлy технологија и све више цене компаније које заиста улажу у очување животне средине. Прави пример тога је појава паметних клупа које се напајају на соларну енергију, а дају могућност грађанима да напуне батерију и користе WиФи.
- Рециклирањем се спаљује мање отпада
Раније, спаљивање је била прихватљива опција у индустрији управљања отпадом. Временом су људи схватили колику то штету наноси животној средини и колики потенцијал лежи у рециклажи. Данас спаљивање представља узалудно трошење ресурса који се могу поново користити. Законом о заштити од пожара забрањено је спаљивање остатака стрних усева, спаљивање смећа на отвореном простору и спаљивања биљих остатака. Депоније могу да изазову пожар и утичу на ширење зараза. Загађеност ваздуха у Србији и околним земљама је све већа. Паљење има директан утицај на ваздух, зато је на нама да смањимо количину отпада која ће завршити на депонијама и бити спаљен.
Твоје акције имају последице
Било би идеално да не производимо отпад, али с обзиром на то да живимо у брзом, потрошачком друштву, то је скоро па немогуће. У Србији годишње настане и до 1,7 тона отпада по становнику. Оно што ми можемо да урадимо је да смањимо количину отпада који производимо и да рециклирамо материјал који је рециклабилан
Преузето са: https://sekopak.com/nacini-na-koje-reciklaza-utice-na-zivotnu-sredinu/
