Према подацима Уједињених нација најмање 1,7% популације је интерсекс, а само 0,5% деце, лекари препознају као интерсекс. Да је ово карактеристика са којом се рађамо, попут боје очију, не би било толико важно. Међутим, о границама интерсекс стања не одлучује природа него људи.
Након хит представе „Ко је убио Џенис Џоплин?“ Српско народно позориште у копродукцији са Омладинском престоницом Европе, Нови Сад на репертоар поставља још једну храбру, духовиту и оштру представу – „Мидлсекс“, чију драматизацију потписује Димитрије Коканов, режију Јована Томић, и коју ће публика премијерно имати прилику да погледа у понедељак, 1. новембра на сцени „Пера Добриновић“.
Како каже драматург Димитрије Коканов, који је уједно и адаптирао роман Џефрија Јуџинидиса и коме је ово четврти пројекат који ради са редитељском Јованом Томић, „Мидлсекс“ је до сада најкомплекснији облик њиховог истраживања потенцијала исповедних, монолошких и приповедних форми сценског говора, те да се богатство романа огледа у томе што обухвата све културолошке промене које доноси двадесети век, од капиталистичке индустријализације Америке, преко Другог Светског рата и сексуалне револуције.
„Јуџинидис овим делом у фокус поставља истраживање феномена интерсексуалности који до овог романа није био довољно заступљен у савременој књижевности. Одредницу „довољно“ користим да укажем на чињеницу да друга половина 20. века, а потом и 21. век заиста огроман простор посвећују проблемима идентитета, одређењима и именовањима и/или ограничењима, дакле што специфичнијим дефинисањима људског субјекта, а да парадоксално са таквим стремљењима, уметност очигледно не поставља проблем „хермафродитизма“ као важан. Управо одатле треба започети говор о нашој одлуци да се бавимо овом темом“, истакао је Коканов и додао:
„На одређени начин Јуџинидис романом „Мидлсекс“ управо уводи „хермафродита“, то „чудовиште“ пред којим жмуримо, и о њему не говоримо, у дискурс савремене књижевности. Појам чудовиште исто треба схватити као симбол, као кровни именитељ за све што постоји, а где га људи користе као средство успостављања разлике, изградње своје доминантне позиције. Дакле, чудовиште је сваки друштвени Други и у самом роману, а тако и у драматизацији. Одлука да пустимо чудовишта, да са сцене говоре, је наша одлука да ућутканима дамо глас – свесни да је тај глас конструисан дискурсом репрезентације драмског театра“.
Уз одговорну, ангажовану уметност и капацитете организација цивилног друштва ствара се иновативно тло за упирање рефлектора у нека можда контроверзна, али важна друштвена питања. Позоришне сале пуне се новом публиком, и на тај начин доприноси се борби за људска права, лични избор и слободу.
У представи играју Бојана Милановић, Бранислав Јерковић, Золтан Молнар, Драгиња Вогањац, Соња Исаиловић, Александар Сарапа, Тијана Марковић, Аљоша Ђидић, Димитрије Аранђеловић, Вукашин Ранђеловић и Миа Симоновић. Сценографију представе ради Јасмина Холбус, док је за костим задужена Маја Мирковић. За представу „Мидлсекс“ музику компонује Лука Мејџор, за сценски покрет задужен је Игор Коруга.
Репризна извођења представе заказана су за 9. и 10. новембар.