Јелена Боровчанин о симболици своје уметности, омиљеној изложби и омиљеним сликама, стаклићима који живот значе, о срећи и слободи...
Јелена Боровчанин, из Крушевца, по занимању је дипломирани политиколог, мастер права,. У свет уметности ушла је случајно и потпуно завладала њиме...
Од разбијеног крова до уметности
Наиме, једног јутра када је кренула на посао Јелена је затекла разбијен кров на аутомобилу. Милион стаклених комадића прекрило је унутрашњост аутомобила... Док их је љутито сакупљала и размишљала како да их усиса, синула јој је ,,визионарска" идеја: ,,Ови светлуцави стаклићи вреде сто пута више од разбијене панораме на ауту!"
Тако почиње прича о срећи, лепоти и уметности сачињенoj од стаклића који живот значе.
Позната нам је прича о несрећном случају с разбијеним стаклом, који си преиначила у уметност пуну симбола среће, новог почетка и лепоте; с друге стране, позната нам је твоја реченица „Претварам лоше у добро“. Да ли можемо уметност да дефинишемо управо тим процесом?
Уметност је ту да нам пренесе емоцију, подстакне чула и ум. У мом случају подстицај ка стварању је био несрећан догађај обојен позитивним мислима. Сматрам да је важно шта носимо у себи и како видимо ствари које нам се дешавају. То је основ зе све даље што ће проистећи из одређене ситуације. Зато волим да кажем “претварам лоше у добро”. Заиста, тог тренутка нисам могла да слутим колико лепоте и среће ће ми донети та незгода. Пропратило ју је мало разочарење, али без мисли попут ,,зашто баш мени то да се деси". Приступила сам случају с мисијом да употребим то стакло као ресурс за креације али и да ми остане за успомену , јер је то био мој први аутомобил. И ето шта је то донело...
Колико твоја слика Феникс представља дефиницију живљења и улогу уметника у свету? Да ли је уметност заправо уметникова способност да попут феникса обнови своје постојање и у пепелу упали пламен, симбол живота?
Слика феникса је посебна за мене. Цела прича у вези с њом је невероватна. Представља, свакако, обнову живота и вечност, као и способност да се из пепела подигне и обнови живот. Видим у томе сличност са настанком и спознајом своје уметничке црте. Из нечега што је уништено у несрећи израња моја креативна црта и настају дела од ситних комадића стакла, затим се нижу изложбе и ствара се једна нова димензија моје личности. Занимљиво је да је ту слику на крају откупила особа која је, такође, доживела ситуацију да се из пепела подигне много јача, ведрија, стабилнија... Тако да, заиста, свако дело чека свог правог власника и енергетски га и привуче.
Које конструктивне критике на свом почетку си уважила, а да су унапредиле твој рад?
Критике највише унапређују рад ако је уметник спреман да их чује, разуме и примени. На самом почетку су моја дела била, углавном, двобојна па су критике ишле у том правцу да се базирам на колорит, што сам временом и применила.
Колико је тешко за уметника опраштање од уметничког дела, приликом продаје, имајући у виду да то дело за уметника представља део његових снова, визија, унутрашњег света?
Сам процес стварања дела „стаклић по стаклић“ који је готово увек милиметарски, је процес који траје дуго. Ту је од визија, мисли, снова, емоција уткано све што уметник проживи у том периоду и тај део њега одлази са сликом. Код мене је још увек тако, иако сам од славних уметника чула да временом престаје. Из тог разлога ми је важно и где одлази слика. Увек направим договор са купцем да слика буде доступна евентуално за неко излагање...
Мотиви твојих дела попут слона, пегаза итд. симболишу углавном срећу. Колико сваки човек греши када срећу тражи ван себе, уместо да добро осмотри рефлексију свога погледа у стаклу и зарони у себе?
Срећа је у нама самима. Могу слободно да кажем: свако може да дефинише своју срећу, дакле, она је врло субјективна. Заправо, колико људи толико и начина да се оствари срећа. Међутим, важно је да сваки човек упозна добро себе, да спозна своје потребе и само њихово остварење чиниће га срећним. Тако ће и одраз који види у огледалу бити јасан и, може се рећи, срећан. Пегаз, слон и остали мотиви који мене инспиришу су повезани с позитивним значењима, носе позитивну симболику. Често се у мојим делима јављају и крила. Тако да се може закључити да је и слобода, као вредност, део моје личне среће.
Очигледно је да је твоје стварање инспирисано уметношћу Густава Климта (Пољубац, Портрет Аделе Блох (Жена у злату), чини се, и Дрво живота на ком расте новац). Шта чини ту спону која те чврсто везује за овог чувеног сликара. На чему се конкретно заснива та повезаност?
После филма ,,Жена у злату” који говори о историји портерета Аделе Блох, коју је насликао Климт, детаљније истражујем о њему. Био је аутентичан, без уметничке школе. Завршио је само уметничке курсеве. Био је доследан свом раду чак и када је због мотива које је сликао бивао угрожен. Историчари уметности су га називали ,,декоративним уметником”. Свакако, код људи је изазивао јаку емоцију и то је оно што је најважније.
Моје дело ,,Жена у злату”, садржи 53 аустријска новчића чак из времена када је Климт стварао. Дело је процењено као утентично и данас се налази у Аустрији. Дакле, повезаност је у аутентичном раду.
,,Дрво живота” има своју причу, као и свако дело…
Можеш ли да нам растумачиш симболику својих дела с чијом суштином публика није имала прилике да се упозна? Имаш ли омиљена дела и уколико их има из ког разлога је твој избор такав?
Издвојила бих слику Дрво живота на ком расте новац…То дело ми је омиљено и данас је у мом власништву иако су суме које сам добијала као понуду бивале страшно високе. Као малој, моји родитељи су често мени говорили ,,Јелена, новац не расте на дрвету , како ти мислиш”. Та реченица се често чула у нашем дому, ваљда из разлога што сам ја била у стању да као дете потрошим новац који добијем на неке другима неважне ствари, али мени, и те како, важне. Из те реченице настала је слика на којој су новчићи на дрвету с годинама рођења мојих родитеља и ту слику сам назвала ,,Чаробно дрво” јер она описује, на мој уметнички начин, да новац ипак расте на дрвету. 🙂 Када су моји родитељи сазнали за причу о настанку слике сложили смо се да остаје у нашем власништву, али неки чланови породице, које нећу да именујем, су додали: док неко не понуди 1 милион доларс. 🙂
Верски мотиви су веома чести на твојим сликама. Какво место у твом животу заузима вера?
Однедавно сам почела да радим верске мотиве, јер сам приметила да људи то воле. Често ми буде поручена слика са верским мотивом, људи желе да имају мотив славе израђен у мојој техници. Вера заузима код мене јако битно место. Верујем да како сејеш тако ћеш и пожњети, да је важно не чинити другоме зло, и немати лоше мисли. Верујем у том смислу у добру и чисту намеру у синхронизацију ума, духа и тела , у праведност и тиме се у животу и водим.
Како се родила идеја да за најсрећнији празник Васкрс начиниш мноштво светлуцавих јаја? Колико те усрећује хуманитарни рад?
Јаооо, то ми је најдража изложба! Одржана је у априлу ове године и заиста је изазвале велика интересовања посетилаца и медија, одјекнула је... Идеја се родила спонтано. Јаје је, такође, симбол новог рађања и почетка и пар година уназад радила сам ускршња стаклена јаја за пријатеље. Како сам видела да су реакције предивне дошла је и идеја о ускршњој изложби. Исрено, када сам рекла пријатељима да ће на изложби бити 101 јаје, сви су реаговали да је то преамбициозно. Свакако у моменту одлуке мени је то звучало довољно добро, смело и позитивно, те сам ушла у тај пројекат још у августу 2020. године, када је почела припрема свих јаја. На крају количина среће и радости коју је донела та изложба је милијарду пута већа неко што су биле моје смелост и одлучност на тај подухват. Део средстава донирала сам деци без родитељског старатељства и деци ометеној у развоју, што ме је много усрећило! Нисам ни слутила колико и како ће то бити, само сам ишла за својим осећајем и пресрећна сам због тога. Сада се спрема још једна таква изложба… 🙂
Упознати смо са чињеницом да је твоја најтраженија слика „Слобода“. Зашто је она та која је освојила највише срца публике, по твом мишљењу?
Слика ,,Слобода” има животну филозофију и вредност. Људи се проналазе у том опису, а начин на који сам ја то представила буди у њима жељу да ту слику и поседују заувек. И та слика је остала у мом власништву и више није на продају. А сачињена је од јата птица које лете и праве људски лик, представљајући СЛОБОДУ као највећу вредност човека. Слика садржи 9 новчића који носе број 10. То је девет животних поља (здравље, љубав, породица, посао, социјални потенцијал, лицни развој, каријера, пријатељи) где човек кроз живот тежи да на сваком од тих поља досегне број 10. Суштина је да се једнако развија на свим пољима и тада досеже свој максимум. Тако да је јасно зашто је слика најтраженија.
Како си доживела тренутак у ком се твоја уметност отргла и кренула да осваја срца љубитеља уметности ван граница наше земље?
Ни тога нисам била свесна у тренутку дешавања. Прихватила сам позив, не знајући где идем и како ће то изгледати. Мислим да нисам ни била довољно спремна у том тренутку за представљање у иностранству, али ушла сам у организацију целог догађаја и изнела то до краја најбоље што сам могла. Слике су представљене у Бечу више пута и, наравно, неке од њих су трајно остале тамо. Све то је био подстрек за нова стварања, идеје, визије и остварења. Суштина је да су сва та дела која стварам од стакла заиста прожета великом љубави и посвећености, тако на крају и стигну где треба, нађу свој пут. Верујем, стварам, посвећено и предано, усрећујем људе око себе и себе и та позитивна енергија се шири и привлачи исту такву енергију…
Познати су нам твоје образовање и примарно занимање – дипломирани политиколог, мастер право, друштво за посредовање и осигурање. Колико су уметничка дела прожета твојим примарним занимањем, имајући у виду да твоје слике често украси по који новчић?
Рекла бих да су дела прожета енергијом. Моје занимање има везе са бројевима и цифрама, а уметничко стварање је дијаметрално супротно. Уметност је прожета осећајем да то мене оплемењује, да стварам нешто сопственим рукама, дајем том делу неку нову вредност и најзанимљивије је да уопште нисам размишљала о финансијском ефекту кроз слике . Тај моменат је дошао сам. Лично ми првобитно није била идеја да продајем слике, у ствари 2 године сам стварала само за себе. Међутим, после прве изложбе 2017. године, јасно ми је било да слике треба да оду у руке људи који се толико одушеве и пожеле моје дело. Тако је кренула продаја, али ни данас ми то није циљ, иако су, без обзира што је наше тржиште у питању, постигнуте цене, заиста, занимљиве 🙂
Мозаик је јединство које чине светлуцави ситни комадићи стакла. Да ли можемо мозаик упоредити са животом, а стаклиће са ситницама које значе живот?
Ситнице, свакако, живот значе, као што зрнца песка чине планине, тренуци чине године, тако и коцкице стаклића и мозаика чине једну целину. Недостатак једног стаклића мења значење. Зато јесте лепота у ситницама и бар ја их се радије сећам и имају већу вредност за мене.
Какву поруку шаљеш публици својом игром светла и контраста?
Код контраста је, опет, важно како га доживимо и како из могућег контраста, посматрајући из различитих углова, можемо да направимо магију, што, јасно поручујем, да је могуће, из личног примера. Поново ћу рећи, јако је важно шта носимо у себи, јер то шта имамо у себи и видимо, то нам се и враћа као рефлексија у стварност.
Драгана Клашња
Фото: Приватна архива Јелене Боровчанин
