Ово је књига ерудиције и оригиналних увида… Милановић је одлично припремљен за важан и тежак задатак ког се прихватио… Књига је академски писана и испуњена подацима, али њен приповедачки стил везује пажњу читаоца… Милановић излаже историју успона ауторитарног капитализма, како у земљама које су некада биле оваплоћење либералног капитализма, као што су Сједињене Америчке Државе, тако и у земљама попут Кине, које су делимично капиталистичке, али не дају наговештаја да би могле постати и либералне… Као виртуоз своје дисциплине, Милановић је ненадмашан у компилирању и тумачењу података.
Роберт Катнер(New York Review of Books).
Бриљантан наставак капиталне књиге Глобална неједнакост. На основу резултата сопствених истраживања и уобичајено широких историјских увида, Бранко Милановић отвара нека од кључних питања о нашој будућности.
Гордон Браун, бивши премијер Велике Британије
Водећи експерт за проблеме економске неједнакости упозорава нас да то што је капитализам успешно потиснуо све ривалске економске системе не значи да је будућност либералних демократија осигурана. Аморална потера за профитом у либералним капиталистичким друштвима урушава етичке норме на којима отвореност и демократија почивају, тврди он; исти тренд сада прети да нас приближи ауторитарнијим облицима организације капиталистичког друштва, попут оног у Кини.
(The Economist).
Мало је економиста који се могу поредити са Милановићем и његовом изузетном ерудицијом или његовом вештином у повезивању наизглед разнородних података са сложеним филозофским идејама на основу којих развија кохерентну и за наше доба веома релевантну тезу. По ширини и захвату ово је једна од најамбициознијих књига из области економије у овој години, свакако једна од најфасцинантнијих.
Данас смо сви капиталисти. Први пут у историји читавом планетом доминира само један економски
систем. У својој новој књизи Капитализам, сам водећи економиста Бранко Милановић
објашњава узроке ове историјске промене у периоду после феудализма, и потом комунизма.
Испитујући различите облике капитализма, он поставља питање: Какви су изгледи за изградњу једног
правичнијег света ако је капитализам једини систем који нам стоји на располагању? Његови
закључци су отрежњујући, али не фаталистички. Капитализам много шта чини погрешно, али доноси нам
и много добрих ствари – и изгледа да неће ускоро нестати. Наш задатак је да га учинимо бољим.
Милановић тврди да је капитализам тријумфовао зато што даје резултате. Осигурава нам просперитет и
задовољава човекову потребу за аутономијом. Али за то смо платили цену у области морала, јер
нас је приморао да материјални успех прихватимо као највиши животни циљ. Уз то, не пружа нам
никакве гаранције за стабилност. Либерални капитализам какав познајемо на западу оптерећен је
проблемима неједнакости и капиталистичке неодмерености. Тај модел је сада принуђен да се
такмичи са политичким капитализмом какав постоји у Кини, за који многи тврде да је ефикаснији, али
је у исто време подложнији корупцији и, када дође до успоравања раста, социјалним немирима. За
економске проблеме глобалног југа Милановић нуди креативно и донекле контраверзно решење у
облику масовне миграције. Гледајући у будућност, Милановић одбацује пророке који тврде да
постоји само један неизбежан исход, било да је то глобално благостање или масовна незапосленост
услед аутоматизације. Капитализам носи бројне ризике. Али то је систем који служи људима. Од тога
какве изборе ћемо направити и колико добро ћемо их разумети зависи и како ће нас капитализам
служити.
Бранко Милановић (1953), један од водећих савремених српских економиста. Економски факултет у Београду завршио је 1977. године, а докторирао на истом факултету тезом о економској неједнакости у Југославији 1987. године. Од 1990. године ради у истраживачком департману Светске банке у Вашингтону, у одељењу које се бави анализом сиромаштва, неједнакости и анкетама о домаћинствима. Већ десет година предаје као професор по позиву на Универзитету Џон Хопкинс, а од 2005. и на Универзитету Мариленд и Карнегијевој задужбини за међународни мир у Вашингтону. Објавио је велики број чланака о методологији мерења неједнакости и анализи неједнакости прво у земљама у транзицији, а затим и о глобалној неједнакости и глобализацији. Аутор је више књига, међу којима су и Income, Inequality, and Poverty during the Transition from Planned to Market Economy, World Bank 1998 (први општи преглед неједнакости и сиромаштва у време транзиције) и Worlds Apart: Measuring Internationl and Global Inequality, Princeton University Press, 2005. Живи у Вашингтону.
