Sport nema rod i podelu na muške i ženske

Двадесетчетворогодишња Дејана Стефановић је чланица женске репрезентације Србије у фудбалу и клуба „Valerenga" из Норвешке.

Крагујевчанка Дејана Стефановић је завршила спортску гимназију у Београду. Као почетак Дејанине спортске каријере на домаћем терену, узима се тринаеста година, када постаје чланица Женског фудбалског клуба Крагујевац, за који је играла наредне три године. Чланица фудбалског клуба Црвена Звезда постаје са шеснаест година и убрзо стиче статус репрезентативке Србије у фудбалу. Међународну сарадњу започиње 2017. године, као фудбалерка женске репрезентације ASPTT Albi. Након једне сезоне боравка у овом клубу, преселила се у Скандинавију, где је била капитеница норвешког клуба Avaldsnes. Тренутно је студенткиња на Академији фудбала у Београду, а три године уназад професионална је фудбалерка норвешког тима Valerenga из Осла. Дејана је освајачица дупле круне и за месец јун ове године проглашена је за најбољу репрезентативку норвешког шампионата. Како истиче за наш портал, стандард у Норвешкој када је у питању родна равноправност је на веома високом нивоу, она руши све предрасуде и баријере према подели спорта на основу пола. Менталну хигијену издваја као веома битан и неизоставан услов за остваривање напретка и пуног потенцијала у професионалној каријери.

Kада је заправо лопта пресудила да је фудбал правац којим желиш да се крећеш у својој каријери?

Одмалена сам знала шта желим, кад би ме људи питали шта желим да будем кад порастем увек је био исти одговор - професионална фудбалерка. Од тад нисам могла себе да замислим да радим нешто друго, па и до дана данашњег је тако, никад се нисам двоумила око избора.

Kакви су утисци са недавних квалификација за Првенство света и утакмице против Португала и која су даља очекивања?

Одиграле смо две веома тешке квалификационе утакмице. Имамо тешку групу, али ми верујемо да можемо да се пласирамо. Утакмица против Португала је била веома болна за нас, две екипе које играју са пуно страсти и љубави према грбу. Доста публике, лоше суђење и недостатак среће је пресудило у њихову корист.

Kаква искуства носиш из сарадње са клубом Црвене Звезде и француским клубом ASPTT Albi , постоје ли делови из ових перода каријере које би посебно издвојила као важне?

У Звезди сам провела најлепше године, пуно лепих успомена, испунила сан и уживала у фудбалу. У Француској сам се у ствари први пут срела са професионалним животом, животом ван Србије, другим менталитетом, традицијом и језиком. Алби је био почетак живота у коферу, што ми кажемо.

Једна си од најважнијих фудбалерки Валеренге, норвешког клуба за који си освојила дуплу круну, титулу и куп. Kоји је моменат пресудио да постанеш део лиценциране фудбалске агенције Haxhaus и тог клуба?

Долазак у Валеренгу и долазак новог тренера је био пресудан за мене, јер ми је он дао слободу и препознао мој потенцијал. Kреирао је тим и сматрао је да су квалитети које ја имам потребни за освајање дупле круне.

У дресу норвешког Валаренге у утакмици против „Lyn Fotball Damer-a“ постигла си гол са око 20 метара. Kакав је осећај бити главнa актеркa и стрелкиња јединог гола који је окарактерисан као један од најупечатљивијих и најлепших голова месеца Норвешке у обе конкуренције?

То је посебна утакмица за фанове из Осла, зато што је то градски дерби. Велика ми је жеља била да постигнем гол и трчим испред њихових навијача, што сам и урадила. Била сам пресрећна и лепо је чути да после таквих утакмица постајеш миљеница навијача.

Kолико се данас жене у фудбалу популаризују на светском нивоу, а колико у Србији, да ли су стигме и предрасуде мање него раније? Kаква је ситуација са Норвешком по том питању?

У иностранству људи доста прате, женски фудбал напредује великом брзином и све је више спонзора, тв пренос је у свим озбиљнијим лигама, медији итд. Предрасуде нормално да увек постоје, али како време пролази све их је мање, углавном се сусрећемо са њима у Србији. У Норвешкој се осећам поштовано, као прави професионалац и мој труд и рад се веома цене. Чак имам и своју песму који ми фанови певају сваког викенда. Осећај је невероватан. Норвежани су први за равноправност и теже ка томе да жене буде цењене и поштоване и добију оно што заслужују.

Шта ти сматраш као кључно и неопходно да жене постану равноправне и видљивије, када је фудбал у питању, али и други спортови и дисциплинама које су окарактерисане као „мушке“?

Већа присутност у медијима, преноси на националним фреквенцијама и различити медијски пројекти на друштвеним платформама доводе аутоматски до већег интересовања за женски фудбал. Не може се очекивати раст интересовања, без подршке медија. Да би људи уопште и и били упознати да ми радимо то што радимо, морају бити информисани. Спорт нема род, тако да не постоји подела на мушке и женске спортове.

Kоје би биле карактеристике доброг фудбалера, шта се од њега захтева на том путу остваривања пуног потенцијала и професионалне каријере и колико одрицања и потешкоћа са собом носи такав корак?

Посвећеност, самопоуздање, вера у то што ради, усавршавање и прихватање критика, добар баланс у свему што ради.

Kолико је ментална хигијена битна у овом спорту, које су то технике којима ти овладаваш у току припрема, а које ти помажу и током самог меча?

Генерално у спорту је најважније ментално здравље, па тек онда физичка спрема и све остало. Зато сам и рекла да је најбитније наћи баланс у свему. Да поред фудбала, увек имате нешто што може да вас опусти и припреми за нови дан. Током меча ми је најбитније да будем “презент” , бити у садашњем тренутку и две секунде пре него што добијем лопту да скенирам шта је око мене. Дати 100% у сваком дуелу, дриблингу и пасу, тактичком захтеву.

Шта ти је до сада био највећи изазов, да ли је можда постојала нека ситуација које је изазвала колебање да ли одустати, или гурати ка спортским циљевима?

После освојене дупле круне, осетила сам мали пад у мотивацији јер сам освојила оно што сам хтела. Требало ми је нешто ново, нови изазов и нови циљ. У раду са клубским спортским психологом поново сам нашла мотивацију и вратила се још боља ове сезоне.

Kако се носиш са поразима, да ли на њих гледаш као на лекцију више?

Не волим да губим, доста сам самокритична и после утакмице никад не спавам, јер проживљавам све сцене са утамице у глави. Како сам старија боље се носим са тим и покушавам да научим више из пораза и смирим главу и окренем се новом дану и новој утакмици.

Kада тело отказује, како га вратити у игру?

Мотивацијом и подршком саиграчица и клупе, индивидуалним циљевима и победничким менталитетом.

Kоји су ти циљеви које желиш да досегнеш у овом спорту, као такмичарка Србије и Норвешке?

Желела бих да остварим велике резултате са репрезентацијом, пролазак на светско и европско, на пример. Волела бих да ове године освојим финале купа и завршим сезону у једанаест најбољих играчица Норвешке.