„Хтела је да свирамо, ја и моји Идоли.”
извор: www.vladadivljan.org
Влада Дивљан, песник и певач поп-рока, обележио је епоху двадесетог века у смислу интензивног развоја квалитетне музике. Јединствен по свом гласу и стиховима, освојио је срца својих обожаватеља којих још увек има и који чувају успомену на вечитог дечака. Благог погледа, осмеха и милозвучног гласа његов лик је уткан и запамћен, иако га је тешка болест рано одвојила од сцене и обожаватеља. Он је препознатљив по својој како групној, тако и индивидуалној каријери, а и по сарадњи са многобројним бендовима и извођачима из света и региона. Његову каријеру и живот обележила су три града: Београд, Сиднеј и Беч, а како су сви прави животи и лепи и тешки, а сви прави уметници и добри људи свестрани и специфични, тренуци из Владиног живота и његове особине сведоче да је био управо такав човек.
извор: www.radiogornjigrad.wordpress.com
ВЛАДИНИ ПОЧЕЦИ
Влада Дивљан је рођен 1958. у породици Дивљан која вуче своје порекло из села Добромани код Требиња. Далеки предак Владе је Серафим Перовић, митрополит захумско-петровачки. Влада потиче из породице геолога, те је и сам студирао и завршио Рударско-геолошки факултет, али је од његовог детињства било јасно да је музика једино чиме ће се он бавити.
Најпре је као тринаестогодишњи дечак почео да свира мандолину. Тада са својим друговима Зденком Коларом и Божом Јовановићем оснива бенд „Фараони” који је такав назив добио због огрлице коју је Влада добио из Египта. Влада је најпре свирао мандолину из велике љубави према „Дубровачким трубадурима”. Прва свирка коју је бенд имао одржала се у једном поткровљу, али се бенд касније распао.
Седамдесетих година Влада и даље има тежњу да се опроба у музичком стваралаштву, стога оснива бенд „Звук Улице” са својим пријатељем Коларом, као и са Драганом Митрићем, Коканом Поповићем и Бором Антићем. Такође, у овом периоду се опробао у џез-рок саставу „Мерлин”.
Најзначајнији бенд који је Влада предводио био је бенд „Идоли”. Овај бенд је 1979. године Влада основао са својим студентским другом Срђаном Шапером, а са њима су чланови бенда били Небојша Крстић, Зденко Колар и Божа Јовановић. Већину песама које је овај бенд изводио написао је Влада Дивљан. Једна од првих песама које је он саставио у оквиру овог бенда је песма „Ретко те виђам са девојкама” која је изазвала интриге у тадашњој јавности. Песме са албума „ Одбрана и последњи дани“ је написао Влада Дивљан, док је са албума „Чоколада” написао текст за само три песме „Радостан дан”, „Ветар и заставе” и „Ја сам ту”. Последња турнеја овог бенда је носила назив „Чоколада” и одржана је у Љубљани након које се овај бенд распао због унутрашњих размирица. Током периода од 1979. до 1984. бенд је стекао велику популарност о чему сведочи и његова сарадња са дискографском кућом „Југотон”. Управо је „Југотон” инсистирао да, након распада бенда, управо они сниме албум филмске музике „Шест дана јуна” за који је Влада написао све текстове.
„СЛЕТЕО САМ ТИ У СНОВЕ”
Влада је имао два брака. Први брак је засновао са Рут Делеоном са којом је отишао у Аустралију у посету њеним родитељима. Владин живот су обележила путовања и посете градовима, чак и родном Београду коме се увек радо враћао. Такође, та путовања је увек обележило то што је Влада увек имао планиран период колико ће да се задржи, а заправо би увек остајао дуже упркос плану. Тако је Влада са својом првом супругом у Аустралији провео, не пар недеља, како је планирао, већ шест година колико је њихов брак и трајао.
Те 1997. године када се вратио у Београд, код своје пријатељице Дуце Марковић упознаје Дину Ђуровић Давичо, своју другу супругу. Како је рекао у једном интервјуу, није планирао да се веже одмах за њу иако му се допала, јер је хтео да се, након безуспешног брака, посвети момачком животу. Међутим, игра судбине је тако склопила да се Влада ипак тих дана проведених у Београду трајно раставио са момачким животом. Дина је постала његова права и вечна љубав која је крунисана браком и синовима Стеваном и Павлом. Владу је супруга инспирисала и у његовом стваралаштву што се најбоље огледа у песми која је многим његовим обожаватељима и омиљена, а то је „Само једну љубав имам”. Такође, Дина је написала текст за песму „Ноћас тражим” коју је Влада интерпретирао.
извор: www.blic.rs
ВЛАДИНО СТВАРАЛАШТВО
Након распада бенда „Идоли” Влада је наставио самосталну каријеру. Поред стваралаштва које је створио у бенду „Идоли“, он је наставио да пише текстове у сарадњи са бендовима „Љетно кино” и „Невладина организација” који је сам основао. Неки од његових самосталних албума су „Одбрана и заштита”, „Све лажи света”, „Тајни живот А.П. Шандорова”. Влада је био познат и као текстописац филмске музике, а неки од филмова за које је написао музику су „Седам и по“ и „Чекај ме, ја сигурно нећу доћи”.
Влада је у оквиру свог стваралаштва саставио неке од најлепших текстова на нашој музичкој сцени, од којих бих издвојила текст за песме „Русија” и „Небеска тема“, по којој је добио назив филм који је Младен Матичевић продуцирао у част Влади. Детаљнија обрада биографских података Владе Дивљана, као и дискографија, могу се пронаћи на сајту Vladimir Vlada Divljan Biografija - Biografija.org.
извор: www.medias.rs
„НЕБЕСКА ТЕМА”
Влада Дивљан је преминуо 2015. године због рака дебелог црева који је био закомпликован чињеницом да је Влада дуго година боловао од Кронове болести и Улијерозног Комитиса. Влада је преминуо у Бечу где је живео са својом породицом и где се преселио због бомбардовања 1999. године. Пријатељи музичари, од којих су многи сарађивали са Владом, њему су у част приредили Омаж Влади Дивљану поводом годишњице његове смрти.
Влада је својим осмехом, својим нежним гласом и радосним приступом животу освојио, а и даље осваја публику на овим просторима. Његова музика представља лек и радост за свакога ко се сусретне са тим тоновима. Ведрина која струји из његових песама и које провејава из његових текстова додељује му титулу вечитог дечака и данас када он више није са нама. Када сам први пут слушала његове песме, а прву песму коју сам чула била је управо „Небеска тема”, одмах је моје срце препознало топлину те музичке енергије. Владина музика и његово постојање је променило мој живот и употпунило моју љубав према музици. Верујем да је Небеска тема оно нешто што је вечно, нека вечна музика, вечна песма. Такође, дубоко верујем да у тој Небеској теми, Влада и даље живи, можда баш свирајући и певајући.
Александра Секулић
