Колико су млади информисани о пандемији и вакцинама

Кад су млади у питању вирусом ћемо се бавити много дуже него што мислимо, речено је на онлајн конференцији за медије ,,Информисаност младих о пандемији Ковид 19" која је одржана у петак, 15. октобра, у организацији Дојче веле академије.

Учесници конференције биле су прим. др мед Мила Паунић, епидемиолошкиња Завода за здравствену заштиту студената Београд и Милица Мутавџић, сарадница Омладинског програма Београдског центра за људска права. Улогу модератора, преузела је Јована Глигоријевић, новинарка недељника „Време“.

Они су говорили на тему значаја информисаности младих о епидемиолошкој ситуацији.  Представљен је спот Мењај бројке из кампање НаТебиЈе, који осликава важност вакцинације.

Осим тога, у оквиру кампање је представљена мејл адреса на коју се млади могу јавити са питањима, како о Ковид епидемији, тако и осталим питањима у вези са здрављем: pitanjavakcinacija@zzzzsbg.rs.

Позабавила бих се, пре свега, темом вулнеравилношћу младих у овој епидемиолошкој ситуацији. Наши млади у процесу одрастања пролазе кроз веома трновит пут, те би њихову рањивост у том периоду требало ми да препознамо, мислим на све секторе – од просвете преко здравства итд... Начин на који ми, конкретно, можемо да допринесемо јесте брига о здрављу младих. У светлу целе ове ситуације рањивост младих је заиста екстремна и сматрам да оставља и видљиве и невидљиве последице, тако да ћемо се бавити овим вирусом много дуже него што мислимо. Ми у овом тренутку имамо велики проблем јер је велики број студената и, генерално, младих нема поверења, тј. не жели (из више разлога) да се вакцинишу.Они, како запажамо, немају довољно поверења ни у квалитет вакцина ни у начин на који се оне дају. Дакле, млади су веома лоше расположени када се ради о вакцинацији. Добили смо застрашујуће вести о броју младих на респираторима, а што је још горе, тај број може да буде све већи уколико сви заједно нешто не урадимо. Да ли имамо довољно времена да урадимо нешто како би побољшали стање ствари - ја немам одговор на то питање у овом тренутку - изјавила је прим. др мед Мила Паунић.

Премда је највећи број невакцинисаних управо међу младим људима, једно од главних питања на које је требало пронаћи одговор јесте: шта су узроци рањивости и неповерења младих услед ове ситуације. 

Када је реч о информисаности младих о вакцинацији, уочен је велики проблем. С једне стране, млади се више не информишу у традиционалним медијима – не слушају радио, не гледају телевизију, не читају штампане новине, већ су присутни на друштвеним мрежама, које су заправо друштвени медији. Када је почела ситуација са вирусом, млади су препознати у традиционалним медијима као главни кривци ширења вируса – превелик је притисак извршен над њима. С друге стране су имали друштвене мреже (друштвени медији), где свако може да буде извор информација, те ће оно чиме је лично погођен пренети другима. Млади, дакле, на дохвату руке имају мноштво парадоксалних информација, што им не помаже да донесу одлуку. У том моменту смо ми наступили јер смо препознали потребу за квалитетним информисањем младих. Кампања коју ми радимо не каже: млади, вакцинишите се, треба да се вакцинишете, ми кажемо да је на мени, на теби, на свима нама моћ и одговорност и допринос у томе да својим понашањем утичемо на своје здравље издравље људи око нас. Дошли смо до закључка да приступ младима када је вакцинација у питању треба да се мења и да та одговорност и кривица треба да се пребаце у квалитетно информисање и зато смо удружили иницијативу са Популационим фондом Уједињених нација у Србији и Совјетском поликлиником, те смо осмислили кампању НаТебиЈе, унутар које је настао видео МењајБројке - објаснила је Милица Мутавџић.

Поменути видео приказује ситуацију обичне младе девојке. Носи поруку да бројеви о оболелима и преминулима којима смо стално окружени су приче људи око нас, који су се разболели или изгубили драге људе. Те, да у овом хаосу у ком се налазимо, никако не смемо да заборавимо да је сваки тај број једна људска прича. Сама поента видеа је да на суптилан начин укажемо на моћ нашег понашања. Осим овог видеа, унутар кампање је оформљен мејл за питања студената везаних за вакцинацију. Др Мила Паунић је оформила групу лекара који би одговарали на питања младих.

Прим др мед Мила Пунић изнела је да су нека од најчешћих питања која су млади постављали да ли вакцина утиче на стерилитет, да ли постоји повезаност миокардитиса и вакцинације код младих, примање вакцине трудница и дојиља...

Једно од питања које највише мучи младе је да ли вакцинација изазива стерилитет. Одговор на ово питање је свакоме био екстензивно објашњен и мислим да то уопште није лоше. Ово питање веома мучи младе због тога што је неко веома неодговорно пласирао ту дезинформацију, што се највише односи на вакцине направљене по новој технологији. Причу су започели стари запослени у Фајзеру који су имали претпоставку да синцитин-1 који је важна компонента у развоју плаценте код сисара има сличан генетски код као протеин С (беланчевина која се налази на површини вируса). Те је започета бура претпоставки да ако ми добијемо вакцину и направимо антитела на протеин С да би се могло догодити да имамо антитела И на синцитин-1. То је, наравно, све пало у воду из хиљаду разлога, пре свега што им кодови нису довољно слични да би се то могло догодити. То би било као да две особе имају једну заједничку цифру у бројевима телефона, те мислимо да ћемо окретањем једног броја добити и други само због тога што им је једна цифра заједничка. Хипотеза је потпуно побијена, али када се једном нешто пласира, томе нема краја.

Једна од главних вести је да су тренутно на респираорима 3 младе особе: беба од 5 месеци, девојка од 16 година и младић од 18. Од њих само младић има тзв. коморбидитете, тј. гојазан је, а од њих троје двоје је могло да буде вакцинисано од јула ове године, када је речено да млади од 12 година, па надаље могу да приме вакцину.

Јасно је да је неповерење младих у институције, медије, здравство и, на крају крајева, науку узело маха. Поставља се питање ко је крив за то.

Приликом одговора на овакво питање могу да се поведем својим искуством, искуством младе особе. Младима је у току пандемије било ускраћено право на лечење, али и на квалитетно информисање. Ја када путујем нпр. авионом не идем код механичара да га питам да ли је све наместио. Исто тако, мислим да ја као млада особа не треба да доносим тако велике одлуке самостално о својој здравственој будућности и желим да стручњаци донесу те одлуке уместо мене, јер у њих имам поверење. Све те дезинформације су отишле предалеко јер млади иначе немају поверење у институције: председника, скупштину, војску... Када се држава умеша у медицинске власти, то неповерење које млади осећају према властима помеша се с неповерењем које они сада осећају: сад су за њих здравствене власти и државне власти. Све се спојило и то неповерење се шири као лавина. Осим тога, код младих се буди инат као реакција на наметања, попут: вакциниши се - изјавила је Милица Мутавџић.

Прим др мед Мила Паунић на крају је објаснила да је једна од последица недовољног броја вакцинисаних је управо настанак Делта соја корона вируса.

Не постоји разуман разлог да се не прими вакцина. Ова ситуација са великим бројем заражених је велики проблем, јер свака нова инфекција ће направити неку бар минималну промену вируса. Што имамо већи број инфекција, имамо и већи број мутација, самим тим се више променио вирус. Дакле, они који су се међу првима вакцинисали, још у време Вуханског соја у једном тренутку неће моћи да се заштите и имаће можда и озбиљне клиничке слике ако се овако настави! То мора јасно да се каже! Не говори се довољно јасно шта је Делта сој и зашто је настао. 

Др Паунић додаје да нам недостаје едукација младих, да се за десет дана или месеци се не може поправити оно што се годинама није урадило. Наводи да су пропусти присутни у свим институцијама: у школама, здравственим установама и медијима, који су неквалитетни.