Сања Вукашиновић је једна од најуспешнијих репрезентативки Србије у стрељаштву и чланица стрељашког клуба „Нови Сад 1790“.
Свој пут у овом спорту, Сања је започела 2011. године када је постала чланица клуба „Јединство“ из Старе Пазове. Након завршене основне школе у истом месту, преселила се у Нови Сад, где је уписила Гимназију „Јован Јовановић Змај“. Први дебитантски наступ у јуниорској категорији десио се у Холандији, на првенству Европе, са којег је понела бронзану медаљу. Добитница је признања „Стрелац године“ стрељашког савеза Србије и 2014. постаје јуниорска првакиња државе у дисциплини ваздушна пушка. У истој дисциплини била је вицешампионка Србије од 2015. до 2019. године .У сениорској категорији првим наступом у Кореји у дисциплини малокалибарска пушка, достигла је тринаесто место. Била је међу топ 10 на светској ранг листи за 2019. годину. Ове године се поред Зоране Аруновић, Дамира Микеца и Милутина Стефановића такмичила на Олимпијским играма у Токију. Данас студира Психологију на Филозофском факултету, а путем стрељаштва јача своје ментално здравље и овладава умом и телом.
Од своје петнаесте године бавиш се стрељаштвом. Како је дошло до тога да се оружје нађе у твојим рукама?
На прве тренинге отишла сам са другарицама, знала сам од раније да тренирају, увек су препричавале догађаје са такмичења, па ме је то заинтересовало. Такође, на телевизији сам видела прилог о Дамиру Микецу и његовој жени Мелиси и на стрeлиште отишла са намером да пуцам из пиштоља. Пиштољ је био претежак, па сам већ на првом тренингу добила савет да ако желим да пуцам - узмем пушку.
У чему је срж стрељаштва и које појединости карактеришу доброг стрелца?
Верујем да свако налази свој "рецепт" за менталну снагу и мислим да је то наш главни адут. Упознати себе је процес, са много грешака и пораза на путу а од способности да из грешака научимо и применимо научено.
Добитница си признања за најбољег спортисту Старе Пазове и већ као јуниорка освојила си два сребрна и једно златно одличје на првенствима Европе. Шта је заправо за тебе значило на почетку каријере „постављати националне стандарде“ на великим такмичењима?
Као јуниорка сам се сусретала са много изазова у спорту који су били као хладан туш. С времена на време било ми је јако тешко да се носим са тим. Те медаље ми изузетно значе, мислим да јуниорски успеси нису пресудни, али су веома важни за спортисту у раним сениорским годинама.
На светским куповима и првенству Европе оборила си рекорд три пута у сениорској категорији. На једном од светских такмичења представљала си новооформљену спортску јединицу Војске Србије. Како је дошло до ове сарадње и шта си поред бронзане медаље „понела“ са овог борилишта?
Та 2019. година је дефинитвно била моја - до сада најуспешнија година током које сам била у топ 10 стрелаца на свету са малокалибарском пушком. Срећна сам због свих прилика које сам тада добила, а једна од њих је била и да будем члан спортске војне јединице. Такмичење ми је остало у лепом сећању, могу да кажем да ми је та медаља један од највећих остварења у каријери.
Проглашена си за најуспешешнију сениорку стрељашког савеза Србије 2019. године и четврти си такмичар који је издејствовао квоту за Олимпијске игре у Токију. Каква искуства носиш са овог такмичења?
Олимпијске игре и даље покушавам да процесуирам. Прошло је мало више од месец дана, али се утисци још нису слегли. Дала сам свој максимум у припреми за тај наступ, па тренутно покушавам да ту снагу повратим.
Како тече тај тренажни процес и како је текла промена са механичке на електронску мету, са ваздушне пушке на малокалибарску?
Тренажни процес је комплексан и структура тренинга највише зависи од такмичарског периода. Промене са једне мете на другу, као и упознавање са малокалибарском пушком код почетника треба да буде са фокусом на технику.
Студираш психологију. Колико ти је знање из ове области помогло при овладавању стрпљењем, контролисању ума и тела, стреса и емоција током тренинга, с обзиром на чињеницу да је глава константно под оптеређењем у овом спорту?
Спорт ми је више помогао на факултету, него обрнуто.
Колико заправо овај спорт утиче на ментално здравље и јачање менталне снаге?
Врхунски спорт је изузетно напоран за појединца, трудим се да своје ментално здравље одржавам и пре свега штитим од негативних утицаја. Као кад се храните здраво морате да избаците све нездраво из куће, тако је и са главом - шта ми не одговара брзо елиминишем. Спорт ме је научио разним техникама за ношење са стресом и то је једна од многих ствари које ми се допадају.
Када би могла да издвојиш успех који ти је дао додатни ветар у леђа за даљи напредак, који би то био?
Дефинитвно улазак у прво финале на светском купу у Њу Делхију, Индија, 2019. године. Стрељачки Савез Србије ми је те године указао поверење и као јако младу су ме пријавили на сва велика такмичења те године. Нисам ни сама веровала да ће се прво велико финале десити на првом сениорском такмичењу исте године, али јесте, што је отворило низ свих успеха након тога.
Како се суочаваш са поразима, да ли на исте посматраш као на „лекцију више“ и да ли постоји нека ситуација која те је наводила да одустанеш?
Порази увек падају јако тешко, не можете никада да их прихватите јер се не мирите са тим, а има их константно. Ситуација за одустајање је било у последњој јуниорској години, нисам могла да замислим да постижем резулате потребне за сениорске успехе. Ипак, то је прошло јер сам много радила да остварим жељене резултате. Тако да лек за пораз је код мене увек да много, много радим.
Када тело отказује, како га вратити у почетну тачку?
Фокусирам се на дисање, у глави имам нека места која "посећујем" да се смирим, имам разне технике релаксације. Некад упали једна, а некад морам да их активирам све. После неких мечева сам се смејала шта сам све морала да се "претварам" да радим да бих остала прибрана. На тај начин сам и постигла већину рекорда, јер кад су резултати оптерећујуће високи ја знам да сам у финалу и да имам простора за грешку - неко би се опустио - али ја знам који резултат је рекорд и желим да постигнем то и на разне начине не дозвољавам себи грешку чак и кад смем да је имам.
Да ли си се суочавала са предрасудама да овај спорт није за жене?
Искрено, не. Бројне смо у овом спорту и изузетно успешне, имам сјајне колегенице како у тиму тако и у свету, праве узоре.
Који је твој циљ који желиш да досегнеш у овом спорту?
Европска, светска и олимпијска медаља. Златна, ако могу да бирам.
Стрељаштво је све популарнији спорт међу младом популацијом. Која би била твоја порука младима која би их охрабрила да крену тим путем?
Спорт је сјајан учитељ за живот, било који, ја охрабрујем децу да се посвете било чему, спорту, уметности, и наравно образовању. Уз стрељаштво сам добила незамењиво искуство, пријатеље, упознала сам себе и то је непроцењиво.
Текст: Анђела Андријевић
Фото: Сања Вукашиновић (приватна архива), архива Олимпијског комитета, Марко Метлаш
