,,Човек се учи док је жив.” Тако гласи чувена изрека коју је свако српско чељаде имало прилику да чује небројено пута. Ипак, учење, као што и сама изрека јасно наводи, није ограничено на школске дане, већ представља скуп искустава и поука из свакодневице.

white and black no smoking sign

У претходних годину и по дана, ђаци широм света измештени су из пространих кабинета и ограничени на компјутерске екране. Ово је пре свега утицало на емоционално здравље младих, што је довело до великог пораста анксиозности.

Након што је учење је у потпуности пребачено на онлајн наставу, а наставници и професори нашли су се на до сада немапираном терену - настави са минималним директним контактом. Настава се претежно одвијала слањем задатака и повременим часовима преко апликација, те су по први пут у историји ученици контролне задатке радили из својих кревета.

Ово није добра вест за оне којима ће касније знање из одређених области бити неопходно. Захваљујући чињеници да су многи људи били битку са самима собом у новонасталој ситуацији опште усамљености и страха, ученици су у великој мери занемарили проучавање књига и концентрисали се на лакше и често краће дневне задатке. Многи су се окренули интернет претраживачима како би што брже предали своје домаће, те је контакт са градивом смањен на минимум.

Поред тога, усмено одговарање попримило је нови облик. Са изузетком једне хрватске школе, чији су ученици одговарали са повезом преко очију, ђаци су лако могли да одговоре прочитају са листова папира или другог прозора на компјутеру.

Ипак, ученике не треба кривити због оваквог приступа школовању. Млади су били принуђени да напусте своје некадашње социјалне кругове и ограниче се на друштвене мреже и сопствени дом. Сасвим је природно да је већина младих изгубила вољу за самоунапређивањем.

Овај својеврсни покушај заштите већ крхког менталног здравља познат је и професорима. Већина професора покушала је да ђацима олакша процес онлајн школовања што је више могуће, те је и обим градива смањен. Чак и када су српске школе поново отворене, часови су били скраћени а ученици подељени у две групе, те је учење и даље било отежано немогућношћу да се одржи комплетан час свим ученицима.

Сада, када је планета Земља наставила да се окреће, а човечанство колико-толико одговорило на кризу, ученички животи се полако враћају у нормалу. Дугорочне последице коронавирус кризе на младе за сада су нејасне, али сасвим је могуће да ће њихова концентрација остати на нижем нивоу, с обзиром на то да су се млади навикли на кратке и брзе формате информација карактеристичне за друштвене мреже. Да ли ће се процес учења надолазећих генерација развијати ка краћим, лакше схватљивим формама или ћемо се у потпуности вратити на стари систем ишчитавања књига и памћења, тек ћемо сазнати.

Аутор: Љубица Огњеновић
Фотографије: unsplash.com

Leave a comment