Смештена на западу Србије Тара представља бисер међу масивима Динарских планина, окружена јединственом флором и фауном, као и нетакнутом природом.
Планина Тара, која је 1981. године проглашена за национални парк природе, једна је од најпознатијих, а уједно и најлепших (ако не и најлепша) планина наше земље. Смештена је на западу Србије у близини других планина, а уједно и атрактивних туристичких места, попут Златибора и Златара. Легенда каже да је ова планина своје име добила од старих Келта, који су боравили на тим просторима и који су свему ономе што је лепо и тиме божанствено давали име Тара. Отуда је, према келтском језику, Тара име лепоте и јединствености. Сматра се да је на тај начин ова планина добила име које јој, мора се признати, и приличи с обзиром на природне лепоте ове планине.
ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ И КЛИМА
Планина Тара представља планину динарског типа и она припада делу Старовлашко-рашких планина. Са својом надморском висином од око 1500 метара, спада у планине са средњом надморском висином. Са суседном планином Звездом чини јединствени планински масив, кога пресецају долине речица Дервента и Бели Рзав.
Најпознатија река на овом подручју је река Дрина која највећим делом протиче кроз Бајину Башту, градић најближи овој планини. Такође, недалеко од ове планине је и чувена креманска долина и место у коме је живела породица Тарабић, позната по својим пророчанствима. Треба напоменути и да је планина Тара у близини границе са Босном, те је ова суседна земља у близини мештана овог краја.
Клима на планини Тари је континентално-планинска. Просечна температура лети је око 15 степени, а зими око -4 степена целзијусових. Период када је ова планина под снегом је 106 дана и обухвата период од октобра до априла.
Планина Тара је познато зимско и летње одмаралиште где људи имају прилике да се упознају са разноликом флором и фауном, а и да удишу природан и лековит ваздух на Тари, на којој су некада била смештена и лечилишта.
МЕСТА ЗА ОБИЛАЗАК НА ТАРИ
Планина Тара са својом рељефном структуром и богатом хидрологијом пружа посетиоцима могућност да виде нека од најлепших места где је природа нерукотворено створила облике. Поред многобројних видиковаца са неземаљским погледом којих има на овој планини, планина Тара је богата језерима, а једна од најпознатијих су Заовинско језеро и Перућац.
Једна од највећих висоравни на планини Тари, а уједно и атрактивна туристичка дестинација, јесте и Митровац на Тари. Ова висораван се налази на 1080 метара надморске висине и са прелепим пејзажима и видиковцима пружа обиље нетакнуте природе.
Свакако, једно од атракција је и Заовинско језеро које је настало преграђивањем реке Белог Рзава код места Заовине. Постоји могућност изнајмљивања катамарана и бродова како би се крстарило овим језером. Ово језеро је лепо за обилазак и риболовцима, јер је богато разним врстама попут дужичасте пастрмке, клена, скобаља, плотице. У оквиру Заовинског језера можете обићи и својеврстан видиковац, поглед са бране Ђурићи која је својеврсно обележје ове планине.
Можда најпознатија и најатрактивнија дестинација на овој планини је свакако језеро Перућац. Својом зеленом необичном бојом коју има јер је настало преграђивањем реке Дрине, представља јединствени доживљај природе. Овим језером се, такође, може крстарити катамаранима, али и бродовима и сплавовима. Крстарење овим језером ствара јединствени доживљај, где се током двосатне вожње може уживати у погледу на зеленкасте таласе језера и на висока брда и стене које га окружују. За време крстарења језером могу се видети људи који возе скутере на језеру, или крстаре кајаком или моторним чамцима. Свако ко прође поздравиће вас махањем рукама, скидањем качкета или капе. На обали ћете моћи да видите вредне пецароше који ће вас исто поздравити и пожелети вам угодну пловидбу. Оно што је занимљиво јесте да је ово језеро настало за потребе хидроелектране „Бајина Башта” и да су најближи градови овом језеру Бајина Башта и Вишеград. Дакле, оно представља својеврстан прелаз из Србије у Босну, те се може десити да вам за време крстарења стигне порука да сте на територији Федерације Босне и Херцеговине. Међутим, то вам неће стварати неке веће проблеме пошто је роминг званично укинут у околним земљама.
НЕШТО О ФЛОРИ И ФАУНИ
Тара је планина која је богата разним биљним врстама. Позната је по својим четинарима од којих су најпознатији смрча, јела, црни бор, бели бор, тиса, а најпознатији четинар ових крајева је Панчићева оморика, коју је на овој планини и открио ботаничар Јосиф Панчић. Овај крај обилује и гљивама попут лисичарке, вргања, смрчка. Овде расту чак и отровне биљке, попут мухаре и зелене пупавке.
Када је реч о фауни, односно о животињском свету, овај крај је природно станиште мрког медведа. О нетакнутој природи ове планине сведоче и друге животињске врсте које су настањене на Тари попут дивокозе, срне, дивље свиње, вукова, сивог сокола, сурог орла, шљуке.
СМЕШТАЈ НА ТАРИ
Како би обишли све атрактивне дестинације на овој планини и како би нашли одмор на чистом ваздуху, пожељно је да се овде проведе неколико дана. На самој планини постоји смештај у локалним домаћинствима и брвнарама, а смештај можете пронаћи и у Бајиној Башти, најближем граду на планини.
Једно од одмаралишта на планини су Калуђерске баре где имате више оптицајних места за смештај, попут Милошевог конака, Виле Мирјане, Апартмана Сарић, Апартмана Кула, Хотела Таре. Смештај на овом одмаралишту се може платити по договореној цени, а углавном се окреће од 15 до 30 евра по ноћењу. Смештај се може пронаћи и на Митровцу на Тари, Соколини, Заовинама, Предовом крсту, Шљивовици. У оквиру ових дестинацију постоји мноштво викендица, вила и брвнара које вам нуде смештај по договореној цени или унапред предвиђеној. Смештај који вам одговара можете пронаћи на интернету на сајту https://tara.rs/sr/planina-tara/.
БИСЕР НЕТАКНУТЕ ПРИРОДЕ
Као што је већ наведено, верује се да је ова планина добила име тако што су јој то име дали Келти, који су давали име Тара свему ономе што је било лепо и божанско. Тара је планина која, иако представља атрактивну дестинацију за зимовање и летовање, и даље планина нетакнуте природе. Људска рука није нарушила природну равнотежу на овој планини што се да приметити по очуваности флоре и фауне, а и по људима који овде живе. Када кренете у обилазак ове планине, срешћете природне, добродушне и насмејане људе, претежно сељаке и пецароше. Овде је све остало у оном природном стању које је богомдано, како природа, а тако и људи. Тако да, уколико вам досади убрзаност модерног живота и градске гужве, ово је идеално место за одмор у здравој и природној средини. Тара, као бисер нетакнуте природе, омогућиће вам да одживите бајку и осетите комадић раја на земљи.
Текст и фото: Александра Секулић
