Улазак у предузетничке воде отвара бројна питања и изазове, али Наташа и Милош су одлучили да буду храбри и отисну се на тај пут…
*У тексту (и као насловна фотографија) су кориштене фотографије аутора Јована Недељкова и власништво су фирме Приче са душом доо, односно преузете су са сајта https://pricesadusom.com/.
Наташа Митровић, дипломирана социолошкиња и њен момак, Милош Стојановић дошли су на идеју да понуде студентима начин да лакше и брже пронађу стан, цимера или пара за путовање. Схвативши да прилике не треба чекати већ их стварати, Милош је искористио своја знања из области ИТ-ја и уз Наташине креативне идеје и подршку, покренуо сајт Roommateor.com. Након првих корака, обоје одлучују да се у потпуности посвете раду на сајту, те он сваким даном све више напредује, а у разговору са овим младим људима сазнајемо какве се последице носи са собом покретање сопственог бизниса, као и на шта треба обратити пажњу када се доносе такве одлуке.
Који су били први кораци након што си дошла на идеју да покренеш сајт? Шта је све то о чему се мора размишљати кад се креће у предузетничке воде?
Што се тиче покретања сајта, први мој корак је био учење програмирања. Након што сам завршила социологију учила сам програмирање 2 године и повремено радила неке мање пројекте да бих имала праксу. Требало је да се запослим у фирми и почнем све брже да напредујем. Међутим, иако је цела та ситуација била по мене позитивна, некако сам се осећала неиспуњено. Ја сам неко ко воли друштвене науке, самим тим сам сматрала да треба себи да пружим посао који је мени занимљивији од програмирања и стално сам размишљала о томе, чак сам имала осећај да ме је тај нелагодан осећај успоравао.
Милош, мој дечко је у време покретања сајта Roommateor био сениор програмер и мој ментор за програмирање. Ми смо стално разговарали о покретању свог бизниса и у једном тренутку схватили да смо спремни и да је право време за тако нешто. Ризик је био велики, пут је био дуг, али је и њему и мени занимљиво и драго што смо довољно храбри и немамо страхове и предрасуде, осећамо се потпуно слободно иако имамо доста обавеза. То је и један од циљева покретања посла.
Ако се сада питам о чему све треба да размишљати пре покретања сајта, требало би да се размишља доста. На пример, требало би прво да се испита тржиште, конкуренција, да се направи бизнис план, краткорочни и дугорочни циљеви, треба да се ради и на психологији итд. Ми у тренутку покретања посла ни о чему нисмо размишљали, што не могу да кажем да је препоручљиво. Само смо били упорни, вредни и пратила нас је срећа. Сматрам да је ипак требало да се направи план и цела прича учини сигурнијом, не треба ни претеривати и оптерећивати се свакаквим детаљима, али неки оквирни план треба свакако да постоји.
Са којим потешкоћама си се сусретала и шта је било посебно изазовно? Како се превазилазе „тешки дани“?
Мени је највећи изазов био када сам одлучила да учим програмирање јер је то по мом тадашњем мишљењу било исплативо и сматрала сам да ћу временом убедити себе да је то супер за мене и бавити се само тиме. Тада сам имала пуно проблема да се прилагодим, морала сам да читам књиге и материјале који су потпуно техничке природе, а моја природа је другачија. Успела сам да победим себе и тада схватила да човек може све уколико жели.
Што се тиче посла, било је много изазова, направило се пуно препрека које је требало померити са пута. На пример, имали смо много погрешних потеза за посао, а онда је време пролазило у поправљању тих грешака. Срећа, па је временом таквих ситуација све мање.
Велики изазов је и када после много труда схватите да нисте успели клијенту да представите шта му пружате и дођете у ситуацију да сумња у квалитет услуге. Док радите на сајту, треба уклопити и то да клијент буде свестан да све одлично функционише, што значи да не смете запоставити због других обавеза. Када сте нови на тржишту, морате да имате пуно стрпљења и да клијенте на разне начине уверите да је услуга коју нудите квалитетна. Ми то решавамо тренутно тако што им дамо бесплатно да пробају, а онда од њих очекујемо да прате резултате и на основу тога вреднују сајт.
Проблеми се превазиђу тако што се направи пауза и за то време се размишља где је грешка. Ми увек полазимо од својих грешака. Себе увек можемо променити или прилагодити, али друге не, тако да то исто важи и за бизнис. Када тако гледамо на ситуацију, онда је свака ситуација позитивна и из ње се увек нешто научи, а исход постане позитиван пре или касније.
Како изгледа један твој радни дан?
Крећем са послом рано, јер ми је преподне и поподне најбоља концентрација. Обично креирам садржај на сајту. Један дан недељно радим дигитални маркетинг, један дан контактирам са клијентима, остале дане проводим тако што решавам задатке са списка који су поређани по приоритетима. Тренутно радим до 17 сати, али има изузетака кад радим мање или више. У слободно време пуно шетам, волим природу, море, кафиће, све волим. Мало забушавам јер ми се деси понекад да причам о послу у слободно време, али и када радим то, причам на креативан начин како бих била пријатно друштво. Сама знам да проценим кад могу да претерам, Милош ми је најбоље друштво за то претеривање јер је и он власник сајта Roommateor и све радимо заједно и имамо исти циљ.
Колико приватни живот трпи када си млад предузетник који тек тражи своје место?
Мислим да мој приватни живот не трпи, бар тренутно. Највише сам радила када је била пандемија короне. Тада смо највише радили, највише се едуковали и то је било баш креативно коришћење времена. Нешто касније смо кренули у coworking у Нишу, где имамо супер комбинацију рада и дружења. Наравно, било је и тренутака када је тешко и када нисмо успели лепо да се организујемо јер је и то потребно научити временом, али генерални утисак о томе како ми пролази време је позитиван.
Шта овај сајт издваја од других сајтова? По чему се он разликује?
Roommateor има категорије: издавање станова, продаја станова, цимери и сапутници за путовања. Ако посматрамо из два угла, са једне стране корисници могу пронаћи место становања, са друге стране могу договорити путовање и обогатити своје слободно време. Преко сајта и апликације регистровани корисници размењују поруке.
Јединствен је по томе што нас двоје држимо цео посао, док су сви наши конкуренти који оглашавају некретнине озбиљне компаније којима људи одавно верују. Трудимо се и имамо све више корисника и клијената који нам верују, тако да успевамо и све смо ближи циљу.
Јединствени смо и по технологијама које користимо, па тако Roommateor има одличне позиције на Гугл претрагама које је постигао за кратко време. Од градова имамо Београд, Нови,Сад, Ниш и Крагујевац. За Београд, Ниш и Крагујевац смо постигли већ одличне резултате, за оглашавање некретнина у Новом Саду тек треба да остваримо добру позицију. Већина сајтова форсира све градове, а ми само поменуте.
Имамо једини PWА апликацију која се увелико користи у свету, на наше тржиште тек треба да стигне, али наши корисиници су већ почели да је користе. Ми смо стручњаци за Гугл позиционирање, зато сајт напредује веома брзо.
Да ли тренутно имаш даље планове са сајтом? Размишљаш ли о увођењу нових опција или сл.?
Тренутно не планирамо да додајемо нове опције. Сматрамо да имамо још доста да урадимо за унапређење тренутне верзије сајта. Нама се планови понекад и промене у зависности од ситуације на тржишту, тако да не могу да гарантујем сигурност овог одговора.
На шта све треба да буду спремни млади који тек улазе у предузетничке воде? Који савет би им дала?
Треба да буду свесни да када заврше школу, тада тек све почиње. Некако смо целу своју енергију и стрпљење уложили у образовање и очекујемо да нам се брзо врати. Бар се мени тако чини. Мислим да треба свако да се опусти и да схвати да за било какав резултат треба одређено време.
Треба проценити шта је то што појединца испуњава и онда да то развија до те мере да постане стручњак. Све ће се дешавати у правом смеру, али ништа не може преко ноћи, тако да морамо да имамо стрпљење чиме год да се бавимо.
Такође, ако нешто није по плану, то је скроз нормално и не треба кривити ни себе ни ту ситуацију. Треба да будемо флексибилни, свакоме искрсне нешто непредвиђено и у приватном животу и у послу. Ако радимо за неког другог, не доживљавамо то емотивно, али ако радимо за себе можемо упасти у замку пристрасности што је лоше и по бизнис и за појединца.
Сања Ђукић
Фото: Јован Недељков, https://pricesadusom.com/
