Студентски послови недовољни за покривање трошкова студената.
Студирање није бесплатно, а из анкете о издацима, функционалности студирања и обављања привремених послова истовремено, сазнајемо да се због трошкова смештаја, хране, обавезних плаћања од уписавања у годину, преко пријаве испита, овере семестра и слично, студенти често одлучују за хоноране послове и послове преко студентских задруга. Студенти најчешће раде послове попут помоћних продаваца у бутицима тржних центара, слагања робе, помоћних радника у трговини, промоција различитих производа, дељења флајера и промо материјала за одређене копманије...
Студенткиња Факултета техничких наука, Валентина Поповић, изнела нам је своје искуство при усклађивању факултетских обавеза и парт-тајм послова за студенте, као и о трошковима.
Послови преко задруге заиста нису захтевни и не одузимају пуно времена. Узимајући у обзир да проведем четири сата радећи физички лаке послове, попут помоћи у магацину приликом испоруке робе, није ми напорно, јер бих другачије та четири сата провела скролујући друштвене мреже које у данашње време представљају психички умор и нездраво искоришћено време. Откако сам почела да радим, осећам се продуктивнијом и то ми даје „ветар у леђа“ да боље себи организујем дан и да престанем да одлажем учење, јер знам да нисам слободна цео дан, већ имам још једну обавезу поред факултета. Наравно, све зависи ко колико жели да ради и за који посао се одлучи… Обимнији послови захтевају више времена и бољу организацију. Не могу рећи месечну цифру, али моји додатни трошкови за оверу семестра и пријаву испита током једне целе школске године изађу приближно 20.000 динара. Оно што ја радим и колико радим, апсолутно није довољно за измиривање обавеза на факултету, али је сасвим коректно за џепарац, закључила је Валентина.
Студенткиња Социјалног рада Филозофског факултета у Новом Саду, Милица Лекић, спојила је љубав и посао - поред студирања, она је и омладинска радница у Центру за омладински рад (ЦЗОР).
Искрено, није лако истовремено радити и студирати. Потребна је јако добра организација, у супротном нешто се мора жртвовати. То свакако зависи од факултета који студираш, посла којим се бавиш и колику ти он финансијску независност омогућава. Лично имам ту срећу да су ми смер и посао уско повезани, али то не олакшава усклађивање у великој мери. Ја сам на самофинансирању где су трошкови око 110 хиљада са додатним плаћањем пријава испита. Kао неко ко је прва година и ради пола радног времена, плата ми не даје ту могућност да све сама измирим. Срећом, родом сам из Новог Сада и живим са родитељима, па ми они омогућавају све основне потребе уз повремено „ускакање“ са финансијама око факултета, казала је Милица.
Студент мастера Српске књижевности Филозофског Факултета у Новом Саду, Милан Вуков, неко време је радио разноразне послове са непуним радним временом преко студентске задруге. Тренутно, поред писања мастерског рада ради у једној адвокатској канцеларији.
Док сам био на основним студијама и обављао привремене послове, попут селидби, утовара и истовара робе, слагања гардеробе у Њу Јоркеру, анимирања деце у играоницама, конобарисања у рођендаоницама, статирања у филму, чишћења куглане, било је чупаво у неким ситуацијама, јер сам пропуштао одређена предавања или одбијао послове. Kако сам на мастер студијама, немам предавања, сад није проблем ускладити. Међутим, тренутно пишем мастер рад увече након осмочасовног посла, те ми је мало напорно и спорије иде, али се трудим да што квалитетније урадим. Током студирања сам често калкулисао око финансија, увек би нешто трпело, оно што бих проценио да ми баш и није потребно у тренутку. Сада су трошкови знатно мањи, рекао је Милан.
Текст: Анђела Андријевић
Фото: unsplash.com
