ОСТВАРИВАЊЕ ЉУДСКИХ ПРАВА У МОДЕРНОМ СВЕТУ
Људска права су предуслов за нормално функционисање у савременом друштву.
извор:unsplash.com
Људска права су тековина периода после Другог светског рата. Погођени холокаустом и нацистичким злочинима, одлучени да се тако нешто никада не понови, људи су схватили важност људског живота и важност мира. Овде је била најзначајнија активност Организације Уједињених Нација у оквиру које је донета Универзална декларација о људским правима 1948. године. Доношењем овог међународног документа постављени су темељи у овој области која се након овога развијала доношењем бројних међународних докумената. Међународни документи који регулишу ову област донети су, како у оквиру Организације Уједињених Нација, тако у оквиру регионалних организација, као што је то за наш регион Савет Европе. У оквиру Савета Европе, 1950. године донета је Европска конвенција о људским правима и основним слободама.
ПРАВО НА ЖИВОТ
Прво и основно људско право јесте право на живот. Остваривање свих других права је немогуће уколико ово право не буде било испоштовано. Живот је основна људска вредност која се на међународном нивоу штити, а исто тако и на националном нивоу.
У теорији је спорно који се тренутак сматра почетком људског живота. То се, пре свега, односи на спор да ли се зачетку пре рођења признаје право на живот, јер то стоји у супротности са правом жене на одлучивање о рађању. Како свака земља примењује људска права призната међународним уговорима на националном нивоу у складу са приликама са својим приликама. У неким земљама право на абортус је препознато и признато, док у неким земљама ово право није признато на адекватан начин. У нашој земљи прекид трудноће је дозвољен до десете недеље, а након тога уз дозволу Етичког одбора и лекарског конзилијума из нарочитих разлога који су медицински индиковани. Након истека рока од десет недеља, уколико не постоји разлози који изискују сагласност Етичког одбора или лекарског конзилијума, извршење прекида трудноће представља кривично дело против живота и тела, које је у Кривичном законику именовано као недозвољени прекид трудноће. Иако је женама дата слобода да одлучују о рађању, јако је спорно да се ова слобода супротставља праву на живот детета, као апсолутном праву које не подлеже ограничењима.
Остваривање овог права повлачи обавезу сваке државе да људима који су под њеном надлежношћу не задиру у ово право. Такође, обавеза државе је да заштити људе под њеном надлежношћу од повреде овог права која може бити извршена, како од државних, тако и од недржавних органа.
извор:unsplash.com
ЗАБРАНА ДИСКРИМИНАЦИЈЕ
Остваривање људских права претпоставља једнак третман према једнакима, и пружање свакоме могућности да се изрази и оствари у друштву. Све то спречава дискриминација, која подразумева третирање одређене групе људи боље од неке друге групе, или обесправљивање једног појединца наспрам другог који несметано ужива своја права.
Дискриминација се годинама уназад кроз правну регулативу редукује и тежи се њеном смањењу. Међутим, кроз свакодневни живот дискриминација има растући тренд који са променама времена не јењава, већ само мења облике.
Када кажемо реч дискриминација, обично сви помислимо на неједнак третман одређених националних мањина, попут ромске националне мањине. Националне мањине или етничке групе се дискриминишу на тај начин што појединци који им припадају се не третирају на једнак начин као други појединци, било да је у питању похађање неке образовне установе, пријављивање на неки конкурс или за неку помоћ, конкурисање на посао... Како би се овај проблем решио, данас постоје удружења припадника националних мањина, а и у оквиру неких државних институција настоји се да се дискриминација умањи (код нас је то Повереник за заштиту равноправности и Омбудсман).
Дискриминација се не односи само на неједнак третман одређених националних мањина, већ и на неједнак третман особа различитог пола. Историјски положај жена је био подређен мушкарцима, те остаци таквог приступа су остали и данас присутни у друштву. Жене се дискриминишу, пре свега, на тај начин што приликом запослења мушкарци имају бољи положај и веће шансе од њих. У свету је све актуелнији тренд да се женама као услов за запослење тражи пристанак да одређени број година не стварају породицу и немају децу, чиме им се крши право на планирање породице и право на рађање.
Све актуелније је питање права особа које су хомосексуалног оријентисања и права трансродних особа. Ове особе су међу најосуђиванијим у друштву због свог сексуалног опредељења. Они трпе свакодневне увреде, одбацивање од породице и друштвене групе у којој припадају. Поред тога што живе у непрестаном страху, они имају неједнак третман приликом образовања, а приликом конкурисања за посао готово да немају никаквих шанси. У односу на трансродне особе ова проблематика је отежана, зато што они имају низ проблема са прихватањем од стране заједнице, а запослење и обезбеђење егзистенције им је онемогућено.
извор: unsplash.com
СЛОБОДА ГОВОРА
Међународним уговорима је прописана, а на националном нивоу прихваћена кроз уставе земаља, слобода свакога човека да изрази своје мисли и идеје без икаквог ограничења. Ова слобода је дата чак и када изречена мисао или идеја стоји у супротности са мишљењима других.
Слобода говора је данас узнапредовала и поставила значајне промене у функционисању међу људима. Ипак, остварење ове слободе није увек несметано омогућено. Најпре, ова слобода се може сваком појединцу ускратити осудом или обесправљивањем од стране друштвене групе којој припада или у којој се нађе. Свесни смо сви да, плашећи се осуде или неких негативних последица по нас, често нисмо своје мишљење изразили јавно. Такође, сигурно да су многи имали прилике да због свог изреченог става трпе негативне последице, како од друштва, тако и од неких органа и институција.
Слобода говора се одржава и на активност медија. Управо ова слобода омогућава медијима да верно и савесно извештавају о актуелним догађајима у друштву. Сведоци смо да слобода говора на овај начин не функционише на начин који је предвиђен. Медији који пишу о темама и догађајима за које неким појединцима није пожељно да се сазна пролазе кроз разне проблеме, било кроз друштвену осуду и јавно прозивање, било кроз онемогућавање новинара да остваре права која имају. У друштву још увек није искорењена појава убиства новинара који су живот изгубили, јер су извештавали о темама које нису требале да допру до јавности.
Слобода говора је слобода која је подложна ограничењима зарад интереса националне безбедности, јавног морала, остваривања права и слобода других... Злоупотребе са слободом говора може учинити и држава, подводећи непрописно одређени случај под ставку по којој се ова слобода може ограничити. Са друге стране, слободу говора могу злоупотребити појединци и медији који је уживају на тај начин што ће изражавање свог мишљења искористити у циљу ширења говора мржње, дискриминације или подстицања на насиље. У ери интернета и друштвених мрежа, док је борба против тероризма све израженија, злоупотреба слободе говора на овај начин је све присутнија.
БУДУЋНОСТ ЉУДСКИХ ПРАВА
Како се мења време у коме живимо, тако ће се повећавати број признатих људских права. Данас имамо већи број права него када је сама идеја о људским правима била у свом настанку, а то све због процеса дигитализације као и преласка из традиционалног у модерно уређење друштва. Људска права представљају један свеобухватан корпус који је у тренду сталног пораста, а кроз овај текст су приказана само нека од ових права. Значајно је, свакако, истакнути право које је често подложно кршењу, а то је слобода мисли, савести и вероисповести. А како би свако право било остварено потребно је право на приступ суду и на суђење у разумном року пред независним и непристрасним судом. Ово право се често крши у свим овим наведеним цртама што доказује пракса Европског суда за људска права у Стразбуру, који обилује случајевима где је повређен члан 6. Европске конвенције о људским правима којим су ова права обухваћена.
Људска права су неопходан и живи инструмент чијим прописивањем се има за циљ остварење мира и једнакости у свету. Њихово остварење је у напретку у односу на време када су донети први међународни документи у овој области, али њихова примена није потпуна и подложна је злоупотребама. Да би се људска права остваривала у модерном друштву, потребно је подстицање од стране органа власти сваке државе и институција кроз разне програме подршке и кроз адекватну реакцију на кршење права. Поред свега тога, неопходан услов за остваривање људских права су свесни људи којима је једнакост, слобода и поштовање права других усађена у природу.
Александра Секулић
