Двадесетпетогодишњи Здравко Фијат је дипломирани психолог и каријерни коуч.
Инспирисан питањима о човековом постојању и стварима које га покрећу, Здравко је уписао студије психологије. Истраживао је читајући књиге и на нека питања добио је одговоре. Радио је као програмер веб-садржаја, а онда се посветио бизнис свету. За наш портал истакао је да су му машта и идеје посебна страст и да сваку реч коју замисли и изрекне, настоји да материјализује. Здравкова пословна мисија је помоћи људима који се „траже“ и усмерити их на лична постигнућа и прави каријерни пут.
Како си доспео у коучинг свет и како би тај свет дефинисао?
Након што сам дипломирао на модулу за индустријску психологију, мислио сам да ће запослење, односно почетак каријере доћи некако природно, спонтано, без много борбе. И погрешио сам. Након скоро шест месеци незапослености и готово 50 мејлова - одбијеница од компанија које ме нису удостојиле ни интервјуа, одлучио сам да одустанем у потпуности и да кренем својим путем. То је пут којим данас идем. Посао у струци који сам одувек желео, праћен личним развојем. Kоучинг бих дефинисао као подршку људима у остварењу циљева који су им важни, без да им се говори шта треба да раде.
На који начин настојиш да „направиш бољим свет који си затекао“, која је твоја визија у каријерном коучингу на почетку каријере?
Моја визија за прављењем света бољим него што јесте је проширивање свесности. Разговор по разговор (коучинг сесијама). На тај начин верујем да помажем људима да се остваре на себи својствен, односно аутентичан начин.
У једном од својих видеа истакао си да је коуч бизнис тежак. Какав метод рада и приступа покривају твоје коуч сесије?
У видео клипу који се може видети на Јутјубу сам истакао да је коучинг тежак баш зато што се ради на проширивању свести клијента, и спознаји његових снага и акција, као и на преузимању одговорности за сопствене резултате и у крајњој мери за сопствени живот. Баш у томе је сва „тежина“. Kако је то Херман Хесе рекао: „Ништа човеку није одвратније, него ићи путем који га води себи самом“. Што се саме методе коучинга тиче, ослањам се у потпуности на метод који је развио Милтон Ериксон, један од великана психотерапије.
Који је коуч твој узор и учитељ тог занимања модерног доба?
Не могу рећи да имам неког коуча који ми је узор, али су свакако на моје знање утицали неки од водећих тренера Ериксон методологије Марилин Аткинсон из Kанаде као и Пеђа Јовановић, коуч и предузетник из Србије.
Преко коучинга могу се стећи одређене животне вештине. Које алатке би издвојио као најефикасније?
Kада су у питању коучинг алати, они су разноврсни и осмишљени тако да служе постизању најразличитијих циљева. Технике визуализације као и технике истраживања визије попут ,,моћних питања” у процесу коучинга су оне које бих на основу свог искуства истакао као заиста ефикасне.
Колико је нужно познавати људску психологију да би коучинг процес између тренера и клијента био успешан?
Да бисте били одличан коуч, не морате бити психолог. Наравно, знања из области психологије су и више него добродошла. Мој лични став - да бисте били добар психолог, морате бити одличан коуч!
Који су најчешћи проблеми и „кочнице“ младих клијената?
Изазови младих клијената су заиста различити, али ако бих морао да генерализујем, рекао бих да је упитању постизање самодисциплине и константне посвећености својим циљевима. Визије се осмисле, разраде, мотивација се изгради током коучинг процеса, али акциони кораци, они за које је искључиво клијент одговоран су свакако нешто што представља тежи део процеса.
Често тај бег од свесности и сопствених личности људе доводи до стагнирања и стварању препрека у напредовању, каријери. Као тренер, на који начин би мотивисао људе да буду искрени према себи, да се самоспознају и објективно и одговорно предузму кораке у свом животу?
У овом питању је готово цела суштина уметности и науке коучинга. Мислим да су начин мотивисања људи, самоспознаја и одговорност изразито индивидуалне ствари, па бих радозналој особи понудио потпуно бесплатну коучинг сесију на којој би могла лично да искуси шта је заправо коучинг и на који начин подстиче промене.
Све је познатији „проблем“ живог разговора – „овертинковање“. Постоји ли нека техника или стратегија за ослобађање од њега?
Овертинковање је размишљање о нечему превише и предуго. Kоучинг помаже клијенту да систематично посложи и организује ствари које су му важне. За то се користе разне технике. Једна од најједноставнијих је свакако тзв. „balance wheel“. Овертинковање одвлачи превише енергије. Замислите само да толику количину енергије искористите на продуктиван начин, након што ствари посложите у глави. Звучи као да је тако разрешен предмет овертикинга, карта за успех.
Како ти дефинишеш енергију?
Енергија је за мене покретачка сила. Сила коју свака особа има у мањој или већој мери. Од чега зависи та мера… о томе би се могла написати књига.
Колико је коучинг који спроводиш ефикасан за превазилажење неких страхова, траума и анксиозног стања, нарочито код младих?
Kоучинг заиста може бити ефикасан у превазилажењу анксиозности и неких страхова које се препрече на путу до остварења циљева - такозвани гремлини. Што се тиче дубоко укорењених страхова и појава у психи које стреме ка патолошким, изразито дисфунксционалним - увек саветујем озбиљну помоћ психотерапеута - по могућности клиничког психолога.
Зашто баш Лионардо ди Каприо као пример у видеу и како постићи боља постигнућа од ове познате личности?
Ди Каприја сам у видео клипу поменуо као једно од најзвучнијих имена, с обзиром да је он неко ко је активно радио на себи путем коучинга са коучем Тонијем Робинсон. Једноставно сам помислио да уколико поменем да је Лео прошао кроз процес коучинга и да му је био од користи, зашто не би био од користи и другим људима.
Колико је профитабилан и тежак бизнис лајф коучера у нашој земљи?
Профитабилан јесте уколико пронађете праве клијенте, оне који вреднују рад на себи и свесни су његове важности. Kао и код психотерапије (од које се коучинг у великој мери разликује), на нашим просторима још увек владају предрасуде о лудим људима који иду на терапију или ако иду код коуча, онда им он/она ,,продају маглу”. Уз све потешкоће и изазове локалног менталитета, сматрам да се свест о коучингу и његовим бенефитима све више шири, посебно путем дигиталног света.
Поред „продаје магле“, које су могуће предрасуде о овом занимању?
Предрасуда може бити колико има и људи. Нисам пуно истраживао, али верујем да ако бисмо питали људе шта мисле о коучингу, занимљиви одговори не би изостали.
Какви су ти будући планови, јеси ли размишљао да напишеш неку књигу?
Свакако да ћу једном написати неку врсту приручника засновану на коучинг методологији. Након много сесија, разговора и искустава. Што се тиче планова за будућност, озбиљно радим на почетку каријере у ниши бизнис коучинга, коучинга у великим корпорацијама које диктирају савремене трендове. Свестан сам да је број људи на које могу да извршим директан утицај мали, али утичући на људе који имају моћ, број се повећава, порука је искомуницирана ка све већем бројем људи. Интересантно је да је се ова визија у потпуности слаже са визијом Атриа групе, компаније у којој тренутно радим.
Текст: Анђела Андријевић
Фото: Грозд фото, Здравко Фијат приватна архива
