Све већа потражња за еко производима доказ је да постајемо еколошки освешћенији и да жеља за променама набоље постоји. Међутим, како бисмо се зауставили у бегу од природе и начинили корак уназад, потребно је да се позабавимо одговорима на следећа питања: Шта је еко козметика? Како открити поруке које вам шаље декларација производа? О чему треба водити рачуна уколико су ваш избор производи познатих брендова....?
Еко козметика и њене предности
„Еко производња, узимајући у обзир потребе и жеље купаца, води рачуна о састојцима који се користе у процесу производње, о самом процесу, амбалажи и све то на такав начин да формира производ у складу са еко стандардима. Такав производ није штетан за употребу и не загађује животну средину“, наводе за Омладинске новине представници Софи козметике, чије производе можете пронаћи на њиховом сајту или друштвеним мрежама.
Чињеница је да су природни сапуни један од незаобилазних производа конзумената природне козметике. Међутим, треба да имамо у виду да постоје разлике у сапунима и препоруке за њихово коришћење. Асортиман Софи козметике нуди нам 9 врста сапуна који су намењени за лице, руке и тело. „Две су варијанте сапуна са пилингом – витамин плус и цимет. Активни угаљ препоручујемо особама са маснијом кожом и онима који имају проблеме са акнама и митисерима. Козје млеко, Чоколада и поморанџа су идеални за суви тип коже, док су алое вера, невен, бадем, лаванда и камилица , погодни за све типове, а посебно умирујући за осетљиве врсте коже. Боров катран је најспецифичнији, највише због свог мириса, а састав му је одличан и погодан за проблематичан тип коже“.
Природна козметика и органска козметика нису исто
Веома често и збуњујуће питање је управо разлика између органске и природне козметике. Ову нејасноћу протумачиће нам Софи козметичари: „Сва органска козметика је природна, али није сва природна козметика органска. Органска козметика се пре свега односи на тип производње самих сировина које су код органског узгоја строго контролисане. Заједничко за органску и природну козметику јесте да се у производњи не користе синтетичке сировине, деривати нафте као што су минерална уља, и ослањају се на производе из биљака (етарска уља, екстракте, тинктуре)“.
Научите да тумачите декларацију
Татјана Тасић Јовановић је ауторка Е-књиге Декларација, моја најбоља пријатељица, која нас учи како да на основу декларација хране учинимо прави избор прехрамбених производа у маси која нам се нуди на рафовима, а ово су неки од њених савета како да, пратећи декларацију, дођемо до здравог производа: „Састојци на деклинацији се ређају од најзаступљенијег ка најмање заступљеном, што значи да ћемо бирати производе којима су на почетку састава природни састојци, нпр алоја, бадемово уље, или ши путер... Природни састојци производа се исписују на латинском, док се синтетички састојци исписују на енглеском језику, те ће нам се знање латинског језика коначно исплатити. И наравно, најсигурније је да кренемо у потрошачко освешћивање и учење о томе који састојци у козметичким производима могу наштетити нашем организму, пре свега имунитету, али и комплетном здрављу на дуге стазе, јер неке хемикалије могу имати алергени, ендокрини, па чак и канцерогени потенцијал“.
Татјана је пронашла много здравих алтернатива на нашем тржишту, те их поделила са пратиоцима на свом инстаграм профилу ttj.pure.world.
Како одабрати добар производ у мору брендираних
Уколико ипак желите да користите козметику познатих брендова, веома је битно да знате које састојке је неопходно избегавати. У потрази за најопаснијим састојцима козметичких производа, такозваним састојцима „из црвене зоне“, помогла нам је Татјана: „Најгоре су, када је у питању нега тела, оне хемикалије које у нама накнадно отпуштају канцерогени формалдехид, који IARC (International Agency for Research on Cancer) сврстава у прву групу канцерогених састојака по људе: DMDM Hydantoin, Imidazolidinyl Urea, Diazolidinyl Urea, 2-bromo-2-nitropropan-1,3 diol, Quarternium-15... Потом треба избегавати конзервансе попут BHA и BHT. Они се могу наћи у прехрамбеним производима, али и у козметици. Код шампона, течних сапуна и купки треба избегавати јаке сурфактанте, попут SLS и SLES-а (Sodium Lauryl Sulfate i Sodium Laureth Sulfate), који могу бити узрок себореје, перути, свраба главе и тела, а ми обично не повезујемо те проблеме са њима. У фарбама за косу треба избегавати PPD (P-phenylenediamine или „мешавина црне гуме“), Toluene-2,5-diamine, Resorcinol, амонијак, али и његова замена Ethanolamine... У козметици за бебе, осим агресивних сулфата горе поменутих, треба избећи парабене, па састојке добијене из петрохемикалија, нпр Paraffinum liquidum, Petrolatum, Mineral oils...“ - објашњава Татјана.
Драгана Клашња
Фото: Марија Ердељи
