„Анегдота, то је онај ситни, златни прах што га иза себе расипају велики духови“ Волтер
Ово је скромни избор занимљивих и поучних анегдота из живота великих личности, као што су: Никола Тесла, Стефан Немања, Вук Стефановић Караџић, Сократ, Алберт Ајнштајн, Јованка Орлеанка и други...
ЗНАМЕНИТИ СРБИ
• Док је у Милоша дуката, биће у Вука капута
Вук Стефановић Караџић (1787-1864) је важио за скромног човека и често је носио стару одећу. Једном приликом када је посетио кнеза Милоша у Крагујевцу био је одевен у полован капут. Док је Вук седао за сто поред Милоша, кнез узе лагано крило Вуковог капута и подастре га пода се. Након ручка Милош рече гостима да устану, а он ће за њима. Кад Вук устаде, поцепа се капут. Кнез Милош се стаде смејати, правећи се да ништа није знао и рече: „Док је у Милоша дуката, биће и у Вука капута“. И одмах му даде новац за нову одећу.
• Врдничка вила
Милица Стојадиновић Српкиња (1830-1878) је имала посебан осећај за српство, па се потписивала као „Милица Српкиња“, никада „Стојадиновић“. Када су Турци 1862. бомбардовали Београд, Милица је посетила српске војнике на барикадама и придружила им се, те су јој наденули ново име „Врдничка вила“.
• Слава је релативна ствар
Једном приликом Скерлић је посетио родно место Милована Глишића (1847-1908) и да би сазнао колико је Милован славан, упита једног сељака да ли га је познавао. Овај му одговори: „Познавао сам га. Само, он је давно отишао у варош и тамо пискара нешто. Од тада нисам чуо за њега. Али његов брат Сава је славан човек. Остао је у селу и успео да узгаја најбоље волове у овом крају“.
• Да ли би било рата?
Комитске војводе су муку мучиле да Гаврила Принципа (1894-1918) науче да пуца из пиштоља: „Никако у букву да погоди“, жалише се они. А у Сарајеву, из оне гужве, убио је са два метка Фердинанда и његову супругу. Да ли би било рата да је промашио?
• Жеље размажених Американки
Иако је живео без луксуза, Никола Тесла (1856-1943) је био изузетно уредан, лепо одевен и веома пријатне спољашњости, те су се многе Њујорчанке грабиле за његову наклоност. Кћерка милионера Моргана отворено је просила Теслу. На питање зашто се не жени, Тесла је одговорио: „Зар Американком? Па ја никада не бих стигао да задовољим све жеље тих размажених жена!“
• Загонетна смрт
Бранко Миљковић (1934-1961) је хтео 12. фебруара 1961. године да отпутује из Загреба у Београд, где га је очекивало некакво друштво. Хтео је... У хтењу се и завршило – ту је био Бранков крај. До дана данашњег смрт „принцa песника“, како су га називали, остала је загонетка. „Срећан је онај ко своју песму не плати главом“, говорио је Бранко свом пријатељу Таси Младеновићу.
• Немањина заповед
У пролеће 1196. године у Цркви Св. Петра, Стефан Немања (1132-1195) се обратио синовима: „Ја вам дајем ову заповед да љубите брат брата, не имајући мећу собом никакве злобе. Овоме – окренуо се Вукану, а руком показао на Стефана – од Бога и мене посађеном на престолу моме, ти се покоравај и буди му послушан.
- А ти, опет – окренуо се сада сину Стефану – владајући не вређај брата свога, но имај га у почасти.
ЗНАМЕНИТЕ СВЕТСКЕ ЛИЧНОСТИ
• Сократ о лекарима
Питали једном Сократа (469-399. пре н. е.) шта мисли о лекарима. Велики филозоф одговори: „Лекари имају изузетну срећу: сунце обасјава њихове успехе, а земља покрива њихове грешке“.
• Аристотел и клеветање
Аристотелу (384-322. пре н. е.) је пришао познаник и рекао му да пријатељи говоре лоше иза његових леђа. Аристотел му на то одговори: „Ако ме клеветају у мом одсуству ништа ме не боли. У мом одсуству могу ме и изударати“.
• Гај Јулије Цезар
Цезарове (100-44. пре н.е.) судије су хтеле осудити неке Римљане јер су јавно критиковали његове одлуке. Цезар пак нареди да их ослободе, рекавши: „Они ме поштују јер ме сматрају достојним да знам истину“.
• Јованка Орлеанка пред судом
Јованка Орлеанка (1412-1431) одговара судијама на питање:
- Јованка, да ли си у Божијој милости?
- Ако јесам, нека ме Бог у њој задржи, ако нисам, нека ме Бог у њу стави.
• Леонардо да Винчи је продужио дан
У биографији Леонарда да Винчија (1452-1519) наводи се да је успео да продужи дан тако што је свака четири сата дремао по петнаест минута, те је у току 24 сата у дану на сан трошио само сат и по. Притом је био сасвим чио и испаван.
• Гете и вино
Јохан Волфганг Гете (1749-1832) је овако говорио:
- Вино може да загреје душу ако му се зна мера.
Гетеова мера је била три флаше вина дневно.
• Бетовен у мисији мира
У друштву неких политичара разговарало се о рату и миру, те је неко од њих набрајао шта се све може ради очувања мира. Лудвиг ван Бетовен (1770-1827), који је слушао разговор, додаде:
- Господо, верујте ми, музика је ефикаснија од било какве политике када се ради о томе да народ заволи мир.
• Толстој у одушевљењу и незнању
Једном приликом велики Лав Николајевич Толстој (1828-1910) се одушевио одломком који су му прочитали и богатим критикама наградили писца тих речи, да би тек на крају сазнао да су му прочитали део из његовог романа „Рат и мир“.
• Алберт Ајнштајн није обећавао...
Алберт Анштајн (1879-1955), нобеловац који је проглашен највећим научником 20. века, као дечак није обећавао да би то могао бити: није био примљен у технолошку академију у Цириху јер није умео да реши неке обичне математичке задатке.
• Фројд о напретку човечанства
Када су нацисти 1933. године почели да спаљују књиге Сигмунда Фројда (1856-1939) , велики психоаналитичар је рекао: „Човечанство је очигледно напредовало. У средњем веку спалили би и мене“.
Извор: Антологија анегдота о знаменитим личностима „Златни прах“, аутора Уроша Јечменице
Припремила: Драгана Клашња
