Поред многих српских научника који су дали велики допринос светској науци својим изумима, ништа мање нису биле признате ни српске жене.
Жена невероватне храбрости, која је одликована десетинама ордеља, српска хероина Милунка Савић. Борила се у Балканским ратовима и у Првом светском раду, обучена као мушкарац. Четири пута је била рањена, неустрашиви борац. У старости је одгајила и школовала чак тридесеторо деце који су дошли из њеног села.
Милева Марић Ајнштајн је била српска математичарка, прва жена Алберта Ајнштајна због чега постоје одређене полемике око њеног стварног доприноса у науци. Многе школе носе њено име, постоје њене бисте, спомен табла, филм о њој, драма, роман и студија о њеном животу.
Ксенија Атанасијевић је била прва жена која је стекла звање доктора наука, али и доцента на Београдском универзитету 1922. године. Изучавала је филозофију и класичне језике, доста је преводила и писала. У то време није имала подршку колега током каријере, па је поред упорне борбе за равноправност полова напустила универзитет.
Вукосава Марјановић Томић је била прва Српкиња која је икада зарадила звање доктора наука. Било је то 1913. године, али у Женеви. Након студија хемије, вратила се у Србију и убрзо напустила каријеру посветивши се породици.
Наша историја препуна је примера храбних, талентованих, паметних и вредних жена које су оставиле трага и у светској историји. Надамо се да ће их у будућности бити још више и да ће послужити младима за пример када бирају свој животни и професионални пут.
Сузана Марјановић
