Тибор Апро - једини рестауратор и креатор оргуља у Србији.
Први Тиборов сусрет са црквеном музиком и оргуљама датира још из времена детињства. Над инструментом који се сматра најкомплекснијом музичком креацијом, улогу јединог стручњака и градитеља на нашим просторима преузео је млади Тибор након завршене музичке академије у Будимпешти. Наш саговорник темељно истражује архивске документе оргуља и настоји да их оживи, популаризује и укаже на функцију и значај овакве врсте споменика културе.
Kако си се одлучио на овај уметнички позив - градње и рестаурације оргуља најпре на просторима изван Војводине и каква искуства носиш?
Мој први сусрет са црквеном музиком и оргуљама десио се још кад сам био мали, била је то некако љубав на први поглед. Тако сам после завршење средње школе стицајем околности уписао Музичку академију „Лист Ференц“ у Будимпешти. Током школовања указала ми се прилика да истовремено и радим, те сам оргуљарски занат изучио, уз школовање, код старог мајстора. Тако сам спојивши љубав и посао и заволео оргуљаски занат. Након завршетка, и даље сам радио у радионици, усавршавајући технике старог заната. Kада сам схватио да могу самостално да се остварим на том пољу, одлучио сам се да се вратим у Србију и покушам да се бавим свиме оним што сам научио знајући да је овај стари занат овде у дефициту, те сам то схватио као своју шансу.
У чему видиш чари и значај овог инструмента и које га предности издвајају од других инструмената?
Оргуље су ,,Kраљица инструмената” и слушајући их стичете утисак да је пред вама филхармонијски оркестар, те је и угођај исти. Томе доприноси комплексност самих оргуља коју чине велики број регистара уз помоћ којих оргуље звуче величанствено. Управо то је оно што ме је привукло.
Дом своје баке послужио ти је за оформљавање радионице за градњу и рестаурацију оргуља. Шта све укључује процес рестаурације и колико иза себе имаш рестаурираних инструмената?
Процес рестаурације, пре свега, започиње истраживањем мајстора, односно градитеља чије дело рестаурирате. Под тим се подразумева истраживање његовог начина рада, посета црквама где постоје његова оригинална дела. На основу тога започињете са рестаурацијом, која је у зависности од оштећења оргуља тежа или лакша. Поента је да оргуље доведете у стање најближе ономе како их је изградио у оргиналу њихов творац.
Одржавалац си оргуља у суботичкој бискупској цркви. Kолико се данас оргуље користе за литургијску намену, црквену баштину, духовност?
Католичкој цркви оргуље су незаобилазни део богослужења, те самим тим ниједна служба не може да се замисли без звука оргуља. Стога, католичка црква улаже значајна средства за очување оргуља, како због њиховог значаја у самој цркви, тако и због историјске вредности самих оргуља.
У римокатоличким и евангелистичким црквама такође рестаурираш оргуље, истражујући и архивске податке. Постоји ли нека рестаурација коју би издвојио као посебан изазов и „највећи залогај“ у овом занату?
Поред оргуља у суботичкој синагоги, волео бих да мој следећи подухват буде рестаурација оргуља у сомборском самостану. И, наравно, рестаурација оргуља у Бачкој Тополи, које су и мој први сусрет са овим инструментом.
Оргуље називају и „инстументом са карактером“. Шта је неопходно како би се на нашим просторима повратио статус споменика културе и свест о културној вредности оргуља?
Пре свега неопходно је да држава стане иза обнове оргуља. Kако финансијски, тако и на сваки други начин, јер су сваке оргуље невезано само за католичку цркву, од историјског значаја за народе на овим просторима. У Војводини је њихов историјски значај немерљив, јер је сваки тај инструмент обележио јпо неку историјску епоху.
Kолико се млади данас интересују да науче овај занат или да свирају оргуље?
Искрено веома ретко, што говори и о томе колико безуспешно покушавам, да пронађем неке младе људе који би били спремни да уче овај занат. Јако је тешко пронаћи и столаре који добро владају материјом када су у питању оргуље, због специфичности њихове израде.
У ком смеру иду твоја интересовања поред овог заната?
Па пре свега размишљам о проширењу радионице како бих могао да прихватим и веће изазове када су у питању рестаурације. Такође, било би лепо када бих могао више времена да посветим и рестаурацији старог стилског намештаја, како бих му удахнуо нови живот. Наравно, поред овога задовољство ми причињавају и путовања, како због истраживачког рада везаног за оргуље, тако и зарад личног задовољства..
Kако видиш будућност оргуља и који су твоји планови у штимовању и креацији овог инструмента?
Што се тиче оргуља, ту нема много импровизације, јер је реч о уметничким делима које је потребно што веродостојније приближити оригиналном стању, како би се испоштовао уметник, односно градитељ који их је стварао. Наравно, постоји одређена доза уметничке слободе у смислу избора материјала и начина градње с обзиром наравно да је технологија напредовала, те смо у могућности да их на тај начин освежимо.
Текст: Анђела Андријевић
Фото: Марија Ердељи
