Сматра се да ваша срећа зависи од тога да ли га видите ујутру, по подне или увече. Ако вам падне на одећу добићете новац, а уколико га видите да се пење уз зид, жеља ће вам се остварити. Док се убијање малог, црвеног паука тумачи као доношење несреће, велику неповољност може изазвати и долазак великог црног паука у кућу.
Сујеверја о пауцима и значењима која они имају су бројна. Нека су новијег датума, али велики део њих представља остатке ранијих веровања и традиција. Кроз историју, природа паука и то шта он симболизује је доживљавано на разне начине, те постоји велики број наратива исплетених око њега.
Грчка митологија нам нуди причу о девојци Арахни чувеној по вештини ткања, али својом убеђеношћу да је нико не може надмашити изазвала је богињу Атену. Атена није успела да је одврати, те се организовало такмичење између њих две, при чему је Арахна исткала покривач који богове приказује у лошем светлу. Из гнева Атена цепа покривач, а Арахна се беси из разочарaња. Међутим, за казну Атена оживљава Арахну и претвара је у паука. Одатле порекло речи arachnid која представља класу у таксономији, у коју спадају пауци.
У западноафричкој митологији постоји паук који је персонификован као божанство по имену Ананси, чије име буквално значи паук. Ананси је бог „варалица“ (trickster), сличан боговима код америчких староседелаца, док показује сличност и са Локијем из нордијске митологије. Приписују му се особине сналажљивости, речитости и мудрости, а сматра се и да је подучавао људе о пољопривреди где се огледа његова дуална природа.
У митовима америчких Индијанаца, пауци су представљани као творци и чувари мудрости. Код Хопи Индијанаца Жена паук је богиња творитељка, која је са богињом сунца створила првог мушкарца и жену. Код Навахо Индијанаца је заступљено веровање у Жену паука, која није створила свет, већ помагала људима и учила их ткању и опстанку.
Мноштво легенди нам указује на различитост емоција које су пауци изазивали – од фасцинације до страха, панике до радозналости, а тако је и данас. Мотив паука се провлачи кроз разне сфере људског стваралаштва и упркос зубу времена ми остајемо „заробљени“ у његовој мрежи.
текст: Станислава Анђелковић
фото: Марија Ердељи
