Mилена Рекановић je двадесетдеветогодишњa психолошкиња и каријерна саветница коју можете пронаћи иза Инстаграм странице „Психологија са шлагом“.
Миленина заинтересованост за психологију родила се још у детињству, када се први пут сусрела са другачијим начином размишљања. Tада је њену пажњу окупирало психолошко штиво. Временом су постале добре пријатељице и психологија јој је значајно помогла да ради на себи, те се у њој пробудила жеља да своју помоћ усмерава на друге људе. Током своје каријере водила је преко 200 радионица личног развоја. волонтирала је у многим организацијама, радила у малим фирмама, ишла на размене у иностранство и пропутовала више од двадесет земаља. Велики је љубитељ дугих шетњи, планинарења, испијања кафе уз дуге разговоре и стварања нечег новог. Данас живи у Чачку одакле виртуелним путем оријентише и усмерава људе да пронађу свој каријерни пут, професионално се развију, промене перспективу и науче како да ослушкују и прихвате себе.
Како си се определила баш за каријерно саветовање и зашто баш назив „Психологија са шлагом“
Иако ми је много ствари везаних уз моју професију било јасно и ја сам имала свој период изгубљености. Знала сам да желим да радим са људима, али како и на који начин, то никако нисам могла да схватим. Током живота сам се много пута селила. Из Шида, где сам завршила основну и средњу школу доселила сам се у Нови Сад на факултет. По завршетку факултета, отишла сам на European Solidarity Corps у Братиславу на годину дана, а потом сам се поново вратила у Нови Сад. Нови градови, људи и перспективе мењали су мој мали свет, али константа са којом сам се сусретала били су млади људи који нису имали представу чиме желе да се баве у животу. Након повратка из Братиславе, водила сам двадесет радионица на тему ESCа и током тог процеса искристалисало се каријерно саветовање. Kао неко ко је увек волео мисаоне слагалице, та, се дуго задржала са мном. Схватила сам колико је то заправо фрустрирајући процес и пут и добила сам жељу да помогнем људима да на њему не пешаче сами, него да имају помоћ.
Након неког периода смишљања идеје о покретању свог посла, долази психологија са шлагом као збир свега онога што волим. Шлаг на психологији представља све необичне и обичне ствари које један човек поседује. Самим називом хтела сам да кажем да психологија није досадна и тешка, него забавна и пријемчива свима. Некако смо увек озбиљни када причамо о психологији и моја жеља је да то променим, јер у свакој психологији има мало шлага.
Сертификовани си тренер „Our school“ програма, а у оквиру своје инстаграм странице осмислила си програм „Кроз путовање у самопоуздање“. Како дефинишеш самоспознају и самопоуздање?
За мене самоспознаја представља сврху живота и непрестано учење. Једну цик цак линију. Већина људи мисли да у неком периоду свог живота имамо све одговоре и да спознамо ко смо. Истина је да се ми током целог живота изнова и изнова упознајемо са собом, кроз различите животне ситуације и периоде, у зависности од особа које срећемо на путу, ми спознајемо различите делове себе. Због тога је за мене самоспознаја кључан животни фактор лепоте живљења. Самопоуздање бих најбоље дефинисала као процес мењања или како често волим да кажем – цветања. Важно је нагласити да самопоуздање није фиксно оно често варира из дана у дан. Некад у зависности од временске прогнозе или од тога како смо спавали. Наравно део остаје непромењен и оно на чему треба да радимо је вера у себе и своје способности.
На ком концепту почива програм и како саветујеш младе да раде на самопоуздању и ослободе своју аутентичност?
Мој рад заснивам на индивидуалном и отвореном приступу, на креативности и слободи. Нисам неко ко верује само у један концепт, него у интеграцију разних знања. По мени је кључно упознати себе и радити на малим стварима и мини корацима, као што су пратити своје успехе, развијати своје таленте и вештине. Схватити које ствари нам иду природно, а на којима треба да радимо. Сви смо ми доста нестрпљиви и желимо да имамо све одмах. Самоспознаја, самопоуздање и аутентичност чине један круг и тешко функционишу један без другог. Kонкретни примери који нам могу помоћи јесу писање дневника, читање књига које нас интересују и повезивање са људима који нас инспиришу.
Који су најчешћи показатељи и проблеми који се јављају код клијената када је у питању програм „Професионалне дезоријентације“ ?
Најчешће ми се јављају особе које имају много интересовања и не знају на који начин да их повежу у смиселу целину, они који не знају у чему су добри и нису у себи препознали своје таленте или људи са много животног искуства који су се током година рада одвојили од себе и заборавили ко су и шта им добро иде. Битно је нагласити да нема разлога за бригу и да је све то решиво! То је један нормалан процес који се деси већини људи током живота.
Страх, фрустрација, анксиозност, несигурност чудовишта су са којима се млади суочавају, што их може довести у стање каријерне изгубљености. На који начин програм професионалне дезоријентације може помоћи да реше ребус унутар њих самих и пронађу праву путању на свом каријерном путу?
Може им помоћи тако што након програма добијају конкретне одговоре и индивидуални план. Такође рад са стручњаком уз повратну информацију скраћује време тражења.
Ко су „луталице у нереду“, шта су рециклиране мисли и како ослободити?
Ја волим да назовем луталице у нереду особе које се траже, јер некад заиста лутају са смислом, или упорно покушавајући да направе ред у нереду. Човек током дана помисли око 6000 мисли, од тога су преко 80% исте мисли које смо имали претходног дана. Дакле, ми константно пролазимо кроз одређену причу и вртимо, и вртимо, мењајући јој облике из једног у други – то су рециклиране мисли. Рециклираних мисли се решавамо полако и пажљиво. Прво их постанемо свесни, а потом одредимо стратегију акције.
У једном свом посту, дотакла си се „летеће метле“. Која се симболика крије иза тог термина и како он помаже при самоанализирању личности?
Заправо је симболика врло једноставна. Некад се у самом анализирању толико удубимо да видимо само једну област живота и само тај проблем који нас мучи, а занемарујемо све остале. Тада замислимо летећу метлу која нас дословно носи горе тј. некад је потребно да изађемо из проблема да бисмо видели ширу слику. Kада се удаљимо од ситуације имамо бољи поглед.
Каква се терминологија налази у „малом речнику личног развоја“?
Неки од термина који се налазе у малом речнику су: животне вредности, мотивација, инспирација, успех, посао из снова, каријерни хаос, самопоуздање, аутентичност… Поента малог речника јесте у дефинисању термина који се свакодневно користе, а за које можда и нисмо сто посто сигурни шта заправо значе.
Шта би саветовала младима, како да изађу из зоне комфора?
Тако што ће постати свесни тога шта их иза ње чека! Ја сам увек за мотивацију наградом, односно, схватањем шта нам то добро доноси уколико се померимо са стартне позиције. Не силити себе уколико нисмо спремни, нема потребе за журбом иако се можда некад чини као да је важно да негде стигнемо први. Такође, слушати себе, знам да то сигурно звучи као фраза, али заиста, када смо млади толико желимо да се уклопимо да уопште не размишљамо о томе шта ми заправо желимо. Моја порука би била баш та – слушај себе, размишљај о томе шта желиш, шта ти одговара и појачај унутрашњи радио!
Које су вежбе најефикасније за проналажење мира и јачање менталне снаге?
Неке од најједноставнијих вежбица су вежбе дисања, удахнемо бројимо до 4 изахнемо бројимо до 3. Паузирамо мисли на пар секунди.
Каква су досадашња искуства након завршетка и примене програма?
Ја сам тип особе који обожава свој посао и воли да шири радост, то се види и у раду са мојим клијенткињама. Искуства су заиста позитивна и много сам поносна на све њих јер се свака отиснула на своје путовање. Неке су промениле посао, добиле одговорније позиције, покренуле своје послове, а неке су коначно након много година прихватиле себе и почеле да живе срећнији и испуњенији живот живот.
Текст: Анђела Андријевић
Фото: Јелена Здравковић
