Представа „Откуд шлем у бабиној башти“ изводи се сваке суботе са почетком у једанаест часова у Музеју Војводине.

Музеј Војводине деценијама уназад место је богате педагошке делатности праћене разноврсним едукативним програмима и догађајима намењених свим категоријама посетилаца. Однедавно постоји новина у интерпретацији музејског наслеђа – луткарско позориште „Театрић“ у оквиру пројекта Луткарске приче који је финансиран на конкурсу за мале пројекте Балканске музејске мреже.

Идеја за покретање луткарског позориштанцета, како је истакла кустоскиња Музеја Слађана Велендечић Милаковић, потекла је из жеље да се представљање експоната сталне поставке музеја обогати, унапреди и да се помере границе у досадашњој музејској интерпретацији културне баштине.

До Театрића Музеја Војводине довело нас је промишљање како да музејску интерпретацију учинимо још димнамичнијом, интересантнијом, како да одговоримо на све краткотрајнију пажњу деце која су непрекидно изложена различитим сензацијама и садржајима са тв-a, интернета, кроз мноштво играчака и како да њихов интерес задржимо на музејском садржају. Корона и смањена посета резултирали су вишком времена и Одељење за педагошки рад Музеја дозволило је себи да се размаштамо, да откријемо конкурс за мини-грантове Балканске музејске мреже, да конкуришемо како бисмо направиле сцену и лутке уз помоћ наших сарадница Индире Кандић Назал која је израдила сценографију и Вишње Бубањ Вучић која је израдила лутке, остало смо осмишљале и правиле саме…

Након интерактивног стрипа о златним шлемовима, осмишљена је и представа „Откуд шлем у бабиној башти“. У самом концепту представе која траје од 15 до 20 минута смештена је прича о баби Ангелини као проналазачу необичног открића – закопаног блага у виду златних шлемова. Након театарског извођења, дружење са децом предшколског и школског узраста осмишљено је као шетња са кустоскињом која их спроводи до дела сталне поставке посвећене римском периоду и шлемовима, где мали посетиоци добију одговор и разрешење дилеме шта се на крају драме десило са баком Ангелином и пронађеним културним благом.

Улоге глумачких актера уживају волонтери Новосадског волонтерског сервиса. Волонтер Бојан Станишић опробао се у необичној улози – маскоте која годинама лута ходницима ове културне установе.

Миш је домаћин представе, он је стални станар музеја. Зна све његове приче, зна тајну свих предмета. Он је онај који отвара и који затвара представу. Провукао сам га кроз свој лични осећај, као неко ко је опуштен, иако стално бежи јер радници позоришта хоће да га ухвате. Он једну сцену отвара са тужном песмом, то је неки унутрашњи део њега, мада је по природи весео и шаљив. И његов лик носи едукативни карактер јер на крају даје неке своје закључке у вези са предметима. Мислим да на овај начин може пуно да се каже, јер представа кроз глуму и ликове са шалом и смехом учи децу о вредностима. У овом случају значају предмета из једног далеког времена и објашњава коме ти предмети припадају и зашто.

Волонтерка Мила Пајић, која ужива улогу баке Ангелине, сматра да је „Театрић“ добар корак у подизању свести о културној баштини.

Музеј обилује културом, тајнама наше прошлости, причама које, не само деци, употпуњују слику света у ком бивствујемо. Можда нисам прави саговорник с обзиром да ја сматрам да је позориште, у овом случају ,,Театрић’’, најбољи, па чак и једини начин да се деца заинтригирају музејским интригама и да осете прави дух Музеја, а уз то и позоришта.

Кустоскиња Музеја Војводине, Слађана Велендечић Милаковић изразила је своје одушевљење због великог одзива волонтера и њиховог извођења, као и због досадашњих реакцијама деце и њихове пажње и заинтересованости за културну баштину.

Нашим глумцима, волонтерима, посебно смо задовољни. Чини нам се да је наша добра енергија, која је пратила осмишљавање Театрића, заразила и њих. А ако је судити по реакцијама деце која су представе досада гледала, глумци су добили чисту петицу! Лично морам да похвалим одговорност и припремљеност с којом долазе на пробе и представе. Ми их више и не гледамо као волонтере, него као наше равноправне колеге, а надам се да и они уживају. Наше искуство показује да деца јесу заинтересована за културну баштину, ако им се она представи на начин примерен њима и наравно, ако их старији упуте на културне садржаје. Родитељи, старатељи, васпитачи, учитељи ту имају велику одговорност. Јер деци морате понудити нешто, а тек онда градити њихово интересовање. Једном када их нама препустите мислим да ретко које дете изађе из Музеја равнодушно, посебно из великог музеја као што је Музеј Војводине, где је представљена читава историја цивилизације са територије Војводине. Циљ ове наше представе је управо развијање свести о културној баштини и разумевања да она припада свима нама и да смо сви заједно одговорни према њој. Симпатична баба Ангелина и златар и кустос у изведби наших глумаца имају одличан капацитет да тај циљ испуне.

У оквиру позориштанцета планира се наредна представа „Ау што је лепа млада“, која у себи крије чари свадбених обичаја и снаге љубави. Театрић ће, како је најавила кустоскиња, постати генератор креативних идеја које ће окупити и друге младе креативце и отворити простор за различите радионице на тему израде позоришних лутака, режије, инерпретативног писања и слично. До тада, сваке суботе у 11 часова, деца имају прилику да гледају ову представу по цени од 100 динара.

Текст: Анђела Андријевић

Фото: Марија Ердељи

Leave a comment