Зб(и)рка младости настала је као продукт Once upon a youth пројекта и представља креативно складиште кратких прича са активистичким нотама.
Once upon a youth пројекат почетком прошле године спровели су полазници универзитетског курса „Лидерство и развојни омладински рад у заједници“ који спроводи Центар за омладински рад. Током шестомесечних радионица креативног писања и приповедања у којима је учествовало четрнаесторо младих узраста од 18 до 25 година, креиране су приче у којима се скривају проблеми младих у друштву.
Координатор пројекта Михајло Матковић похађајући курс писања дошао је на идеју ангажовања младих на пољу креативног писања као врло важне и корисне методологије у омладинском раду.
Значај пројекта јесте у томе што нема превише сигурних и бесплатних простора (или су невидљиви) за младе уметнике/це где би неговали своју креативност и стварали уметност. Поготово не за младе списатељице и писце. Ово је један од ретких, дугорочнијих програма овог типа. Видели смо да седам месеци интезивног рада, излажења из зоне комфора, стварања фиктивних светова и ликова, промишљања и групних процеса, као и објављивање својих радова носе неку посебност са собом; једно клупко могућности и наде.
Координаторка програма Александра Манојловић истакла је за наш портал да је ово једна од најузбудљивијих „збрка“ у коју су се уплели, како координатори пројекта, тако и млади актери који су дали свој индивидуални печат истој и направили уметничку заврзламу.
Збирку младости бих описала, па, управо оним другим насловом: збрка! Али не носи нужно негативну конотацију; ово је збрка емоција, ставова, запажања, стварности, људи чак – али се полако одмотава попут клупка са корица наше збирке.
Како је Александра Манојловић објаснила, идеја иза пројекта је била да млади из прве руке стекну потребна знања креативног писања приликом разговора са неким књижевницима/ама, али је пандемија стопирала трибине и друге активности. Четрнаесторо младих стекло је ново инспиративно искутво у писању у дому Марка Шелића Марчела, познатог лиричара и књижевника.
Марко је од самог почетка подржао иницијативу својим ентузијазмом и несебичном вером у неке нове младе људе који желе да се баве писањем, радо се придружио овој идеји. У свом дому је са њима пролазио кроз кратке приче, заједно су водили дискусије, делили критике једни другима, и сл. Млади су добили прилику да им један остварен аутор орджи мастерклас уживо и да им повратне информације!
Ауторки приче „Уна се буди“ Драгани Дрлачић, креативно писање за Зб(и)рку у карантинским условима имало је посебну драж.
По дифолту би сада требало да напишем бег од стварности и остале ствари које иду са тим. Наравно, то не би било далеко од истине, писање и јесте неки вид тога, поготово сада у овом периоду у коме се налазимо, шта више, рекло би се да је тај опис пронашао и те како сврсисходност, али она функција коју посебно желим истаћи је моменат стварања. Та плима и осека која вуче док помераш оловку по папиру или куцкаш или замишљаш наредне пасусе, читаш. Унутрашњи вулкан. Оно што могу открити о својој причи је да сви који су изгубљени у њој ће пронаћи свемир.
Један од аутора Велимир Милошев истакао је ову збирку као средство за изражавање младих људи и њихово представљање света на разумљив начин. Кроз његову причу „Довиђења господине председниче“ прожима се његов став о друштву и преиспитавање позиције појединца у истом.
Често се двоумим, још чешће троумим, ни сам нисам сигуран шта тачно мислим и зато кроз различите приче и ликове могу да истражим своје ставове и доведем их до логичких закључака. Kад причамо о моћи појединца, можемо препознати да је његова моћ доста мања него што бисмо можда желели – постаје значајна тек када се удружи са другим људима. Порука која прожима кроз моје деловање као активисте и као писца јесте једна вечна истина – колективна акција може да промени свет. Питање је само, ко ће, односно шта ће ту акцију погурати. А да ли би уопште требало да појединац има пуно моћи, то питање истражујем у својој причи.
Владимир Нешић, аутор приче „Стопу на злобу“ казао је за наш портал да му је креативно писање отворило могућност да својим учешћем у пројекту осети чари размене разноразних погледа и искустава. Својим делом говори о различитости и разумевању друге стране.
Реализујем један, мени веома драг унутрашњи свет који могу да поделим са најдражима и којим могу дотаћи светове потпуно страних, непознатих умова. Реч је снага која не зна за границе. Културолошке, верске и политичке баријере не заустављају поруку љубави, јер је сама љубав подједнака појава у свим језицима света. Есенција топлине коју могу да проширим, сама је енергија која ме инспирише да пишем, делим и волим приче. Порука је толерација различитих мишљења. Ликови који долазе са супротних краја света могу пронаћи заједнички језик, разумети из које долазе њихови „супарници“ и променити искривљене погледе који су вукли читавог живота.
Прича „Огњени сос“ осмислишљена је као пародирана бајка са главним мотивом да промена света долази након промене сопственог бића и открића моћи која се унутар истог налази. Аутор ове приче Милан Вуков, креативно писање искористио је као медијум за испољавање мисли, ставова и размишљања која се могу провући кроз призму аутора и утиснути у хартију, у овом случају у виртуелну збирку.
Читаоци ове креативне збирке могу се прошетати улицама где се одвија „Ћаскање“ о две-три станице живота Татјане Димовић, могу открити шта је то што нам засигурно свима долази у колективном вртлогу што се живот зове у „Danse Macabre“ Александре Радовић, препливати речне метафоре у „Четири реке“ Матије Цветановића, сазнати по чему је Исидора Сладојев истакла као посебно важним „Трећи викенд у августу“, анализирати процес преласка последњих мостова који граниче прошлост и садашњост, као и симболику „Душевне корозије“ Николе Јовића, упознати се са Елениним страхом и „Шаком ораха“ Анђелије Анђелић. Насиље над женама прожето је кроз причу „Друга страна среће“ Славице Трифуновић, ослобађање и проналазак сопственог бића осликано је у „Торњу“ Сање Гојевић, а необична појава Александре Вујовић смештена је у једну личност „Човјека“.
Координатор пројекта Михајло Матковић младима који желе да се баве креативним писањем поручује следеће:
Прва два савета на које се стално враћамо, а заправо су две стране истог новчића: читајте, читајте, читајте! и пишите, пишите, пишите! Битно је да учимо кроз туђа дела, али и да радимо на нашим. Зато је важно створити радну навику и одвојити време за стваралаштво. Чак и ако је у питању неки други облик приповедања, сигурно изискује посвећеност. Наравно, некад је потребан и мали подстрек или инспирација, а томе служи подршка других људи и овакви програми. Такође, постоји брдо бесплатних могућности онлајн, платформе за учење, подкасти, па и Јутјуб.
Истраживања спроведена током протеклих година показују мали проценат интересовања младих за активизам. Зб(и)рка младости, како је истакао координатор Михајло Матковић, покушај је да се путем писане речи пробуди свест код младих да се активно укључе у процесе омладинске политике.
Наша идеја била је да се о проблемима око нас пише и тако кроз писану реч допре до веће публике. Ипак, ми млади смо ти који ће морати да се боре са последицама овдашњих проблема. Најбоље је кренути одмах. Кључ за ово је образовање; неформално или формално, и наравно, омладински рад.
Текст: Анђела Андријевић
Фото: Once upon a youth архива
