Самодисциплина – важан елемент личности пилота

Новосађанка Ивана Тадић комерцијална је пилоткиња и официрка ваздухопловства.

Ивана је две године била стјуардеса у Катар компанији, а онда је завршила пилотску академију Global aviation у Атини и свој успех крунисала „ЕАСА“ (European Aviation Savety Agency) лиценцом. Током свог студирања суочавала се са предрасудама да жене као пилоти немају способности и техничка стања као мушкарци, али својим учењем, трудом, залагањем и постигнућима у авијатичарској каријери успела је да их сруши  и докаже супртотно и данас је први официр и део глобалне авијације „SmartLynx Airlanes-a“.

Поред посвећености авијацији, Ивана гаји интересовања за свемирски инжењеринг, односно лансирање сателита у ниској Земљаној орбити. Бави се салсом и кросфитом и љубитељ је немачког језика.

Иако си кренула путем економије и образовања, након факултета запутила си се у авијатичарску пустоловину. Одакле идеја за овакав подвиг?

У авијатичарску пустоловину запутила сам се сасвим случајно. Са своје 22 године отишла сам на Блиски исток и то је дефинитивно била прекретница у мом животу. Посао стјуардесе био је диван, изазован, занимљив, динамичан и сигурна сам да бих тај посао могла радити 10 година! Међутим, током обуке за кабинско особље догодио се моменат који никада речима нећу моћи описати. Током првог обиласка авиона, упознавања са кабином економске, бизнис и прве класе, безбедоносне опреме у авиону итд. добили смо прилику да обиђемо и кокпит. Неким случајем, стајала сам испред кокпита и као да сам била спремна да уђем и схватим да ја заправо ту и припадам. Чим сам ушла у кокпит, кроз моје тело је прошла нека топлота, узбуђење, сигурност, најежила сам се, ноге су ми се одсекле. И тако кроз годину дана, мало-помало, у слободно време током лета, одлазила бих до кокпита и постављала разноразна питања пилотима. Истраживала сам најбоље школе по Европи и након две године рада одлучила да је то то. Дошло је време за нову прекретницу у животу и нове изазове.

Како изгледа бити жена пилот с обзиром на предрасуде и скептицизам да је то „мушка професија“?

Вековима се сматрало да је бити женско заправо као неки недостатак. Жене су често биле изложене неправди и окрутности. Али у данашње време, када жене постају све независније, лакше је видети колико оне заиста вреде. Иако се наш свет непрестано мења и постаје све модернији, у свакодневном животу још увек се сусрећемо са застарелим стереотипима, попут примерености одређених професија искључиво мушкарцима или женама. У кокпиту се понекад може чути како старији капетани говоре „It is a pipeline problem“,  или „Another empty kitchen“. На свом првом лету и почетку своје каријере доживела сам да ми капетан каже како нема ништа против мене, али ето, он сматра да моје место није у кокпиту. А тек нас је чекао дуг лет, нисмо ни кренули. Учила сам, трудила се и никада нисам одустајала, а сваки пут кад ме неко причепи својим стереотипима о ваздухопловству, осећам се помало утучено и увређено. Избор професије је индивидуална ствар. Описивање професије као женске или мушке данас је апсолутно ирелевантна пракса, јер све зависи од човекових личних способности и талената. Данас су најпопуларнији кувари, стотине дизајнера, шминкера, фризера – мушкарци, што се стереотипно сматрало женским професијама. Због тога најважнији фактор за избор каријере остаје индивидуална ствар. Мислим да пол није битан, сви смо ми појединци. Неки појединци су бољи од других. Свету треба показати да желимо више авијатичарки. Kапетан или капетаница, врло једноставно!

Са којим све изазовима си се суочавала током тог процеса оспособљавања за комерцијалног пилота?

Школовање у Грчкој изабрала сам управо због изазова. Kонстантно летење изнад мора, од острва до острва. Удари ветра су поприлично јаки. Ваздушни простор је врло заузет. Kомуникација између торња и пилота не престаје. У девет сати ујутру са војног аеродрома са ког сам увек полетала, истовремено се за полетање припремају три школе летења са својим студентима, војска која хеликоптерима изводи вежбе, као и падобранство.

Какав је био први утисак унутар кокпита и како би описала свој први адреналински изазов – први соло лет?

Постоји захтев за одређеним минималним бројем часова обуке које студент мора летети са инструктором пре него што му је дозвољено да самостално управља авионом. Студенти морају бити упознати са релевантним ваздухопловним законима и прописима, ваздухопловном фразеологијом на енглеском језику, операцијама у нормалним условима, као и шта треба да раде у случају отказа мотора при полетању, у лету и пре слетања. Након доласка на аеродром, одрађеног брифинга са инструктором, предлетне провере авиона и информација о времену сазнала сам да ћу у тог дана авионом управљати сама, наравно уколико се осећам сигурно и уколико сам спремна за свој први соло лет. Наравно, осетила сам нервозу, али ону несумњиву, позитивну. Ни у једном моменту се нисам осећала неугодно и уплашено. Знала сам да ме је интруктор летења с разлогом пустио на свој први самостални лет и да је веровао у мене и моје летачке способности. Било је потребно пажљиво проћи кроз чек листе, уколико треба и два пута! Не журити са полетањем док све не буде проверено. Опустити се, уживати и летети авионом као и досад. Било је заиста предивно и успешно.  

Какав је био осећај летети пајпером изнад Београда?

С обзиром да сам се школовала у Атини, до прошле године нисам имала прилику да летим у Србији. Дефинитивно дивно искуство и већ сам у договору са колегама да с времена на време изнајмимо авиончић и уживамо у летењу.

Колико летова бројиш током досадашње авио-каријере и који би моменат издвојила као прекретницу на коју си посебно поносна,  а са друге стране, да ли те је нека ситуација наводила да одустанеш од свог сна?

Уф, много. Више и не бројим! Посебно сам поносна на нови тип авиона уписан у мојој лиценци. Након летења на школским авионима Piper Warrior II, III и Piper Seminole, прећи на Airbus A320, на ком тренутно летим, за мене је била велика ствар. Досад нисам имала непријатних ситуација које би ме наводиле на одустајање и надам се да их неће ни бити. То што се нађе понеки капетан традиционалних схватања, који сматра да је моје место у кухињи, нимало ме не дотиче. Све то прихватим уз осмех. На крају крајева, ми смо ту да бисмо безбедно превезли путнике од тачке А до тачке Б, а не да полемишемо где би требало бити моје место под сунцем.

Колико ризика, одговорности и одрицања носи са собом функција пилота?

Ризици и одговорност су оно што мене посебно интересује. Управљање ризицима је неопходно и важно и то са добрим разлогом. Анализа истрага ваздухопловних несрећа говори нам да већини авионских несрећа не претходи један догађај, већ ланац догађаја. Недавно сам стекла CRMI сертификат ( Crew Resource Management Instructor ) од стране IATA ( International Air Transport Association ) и то је први корак обучавања како себе, тако и нових пилота и кабинског особља о ефикасној употреби свих расположивих ресурса како би се обезбедила сигурна и ефикасна операција, смањујући грешке, избегавајући стрес и повећавајући ефикасност. Бројне могуће опасности су повезане са летењем, укључујући умор, стрес, животну средину, временске прилике, опрему и стање авиона и спољне притиске. Ризик варира код сваког појединог пилота. Један пилот може одређену опасност доживљавати као већи ризик од другог. Знање о овим опасностима и ризицима помоћи ће у изради плана за избегавање сусрета са њима. Ако се ризик не може у потпуности избећи, пилоти морају да анализирају обим ризика и пронађу начине да њиме управљају тако да безбедност лета не буде угрожена. Што се одрицања у авијацији тиче, по мени, то су пропуштени празници, викенди, рођендани, годишњице и разни важни догађаји, посебно уколико имате децу, цена коју плаћате за одабир ове врсте начина живота. То је ствар коју знате од почетка и морате се помирити с тим.

Пилоте одликују добра ментална поткованост и овладавање психомоторним способностима, моћ перцепције, резоновање и меморија. Како се ти носиш са самодисциплином, стабилношћу, својим менталним потенцијалом, страховима  пред неки лет и у моментима када управљаш небеском звери?

Добар одмор и добра припрема пред лет су кључни. Радно време пилота обично почиње два сата пред лет. Пилотима је понекад потребно више времена да се припреме за лет без обзира да ли је лет дугачак четрдесет минута или осам сати, процедуре су исте. Све се мора детаљно проверити и припремити. Припремамо податке о лету који укључују мапу руте, аеродрома, алтернативне руте, временску  прогнозу, потребну количину горива, абнормалне ситуације и још много тога. У почетку сам се плашила да негде не погрешим и мислим да сам само додатно оптеретила себе. Сваки почетак је тежак, па је тако врло битно прихватити грешку и научити нешто из ње. Наравно, то су грешкице које ни у једном тренутку не доводе у питање безбедност лета. Бити искрен према себи и својим способностима је врло важна ствар, иако се некада осећате пораженим. Важно је признати капетану када је ситуација (временски услови, опрема, компликован аеродром итд.) изван вештина новог копилота. Овакав облик самодисциплине је важан елемент личности пилота. Имати самодисциплину, значи радити исправно када нико не гледа.

Који је твој мото у овој области и који ти је циљ који тежиш да досегнеш у будућности?

Aviation is a science that can not be limited to men only – Дефинитивно мој мото. У будућности тежим ка новим типовима авиона, а након пар година, уз много искуства, наравно и капетанству. Све то уз један диван и породичан живот.

Анђела Андријевић

Фото: Бранислав Ненин, приватна архива Иване Тадић

Коментари

Leave a reply