Млади и пандемија

Како је пандемија утицала на запосленост младих у Србији, на школовање, волонтирање и ментално здравље – проналазимо у КОМСовом истраживању.

Независно представничко тело младих – Кровна организација младих Србије (КОМС) истраживало је утицај и последице КОВИДА-19 на младе у Републици Србији. Тромесечно истраживање обухватило је квантитативну и квалитативну методу испитивања ставова младих о утицају пандемије, као и степен угрожености њихових права из различиих области попут образовања, безбедности, запослења, менталног здравља.

Запосленост током ванредног стања

Истраживањем КОМС-а, утврђено је да је за време пандемије 53,7 одсто младих радило, док је 12, 6 одсто младе популације изгубило посао. На радном месту било је запослено 43,9 одсто младих. Скоро петина испитаних особа које су радиле од куће истакла је да их је рад од куће изузетно пореметио, док је 39, 5 одсто младих задовљно својим функционисањем и продуктивношћу рада од  куће.  Истраживање је показало да је страх од губитка посла присутан и након ванредног стања код чак 69 одсто младих, као и да је опадање прихода утицало на квалитет живота младих.

unsplash.com

Школовање за време пандемије

Образовање средњошколаца и студената доведено је у питање током пандемије, те право на квалитетно образовање према ставовима младих није задовољавајуће. Онлајн настава спроведена је код ¾ младих, а на питање како је ванредно стање утицало на само образовање, преовладао је негативан став (38, 9 одсто) и незадовољство (29, 6 одсто случајева) наставом на даљину.

Студенткиња продеканица Филозофског факултета Јелена Мирић истакла је за наш портал да је онлајн настава једнако тешка како за студенте, тако и за професоре, те је нужна толеранција, организованост и истрајност да се овакав вид образовања и ванредне околности преброде.  

Сведоци смо тога да се за онлајн наставу никада не може са сигуношћу рећи да је квалитетна и успешна. Читав Филозофски факултет, а верујем и остатак нашег Универзитета се труди да приближи градиво на што адекватнији начин. Настава се на Филозофском факултету одржава онлајн, путем разних платформи, уз додатак презентација, материјала и литературе која је неопходна за савладавање градива и успешно полагање испита. Такође, рад наше библиотеке је веома организован, где се уз придржавање свих епидемиолошких мера, врло лако и брзо може доћи до одређене литературе. Из позиције студенткиње продеканице, могу да кажем да долазе разни позитивни и негативни коментари, позитивни коментари нам дају ветар у леђа да наставимо да радимо у том смеру, а негативни нас још више мотивишу за побољшање положаја самих колега. Чланови Студентског парламента покушавају да дођу до што више колега како би сазнали да ли се одређена настава одвија по плану и програму, и да се реагује на време. Такође, апелујем на све колеге да се јављају предметним професорима уколико имају питања и недоумице и да не забораве да су како професори, тако и читав факултет ту због њих. Никоме овај период није драг, и сви једва чекамо да се вратимо на старо, или је ово наше ново нормално? Видећемо и сами.

Већина факултета спроводи наставу у виду послатог материјала, презентација, докумената, путем платформи Зум и Мајкрософт тимс. Постоји и платформа за електронско учење – СОВА (https://sova.uns.ac.rs/) Студенткиња Медицинског факултета у Новом Саду Ивана Катанчевић делимично је задовољна наставом путем екрана.

Предност онлајн наставе је вишак слободног вреена којим студенти располажу и могућност сопствене организације слушања предавања, када је у питању послат материјал за наставу. Мана је недостатак праксе која се јасније приказује и разуме уживо и личних консултација са професором, као и инструмената којима факултет или предметни професор располаже. Предавања су довољно јасна и изгледају као и када бисмо присуствовали настави у амфитеатру.

Студент Графичког инжињерства и дизајна Факултета техничких наука Никола Зелић Марковић сматра да онлајн настава није квалитетно спроведена.

Веома сам незадовољан наставом. Предавања и вежбе се своде на проверавање присуства прозивањем. Предности могу бити лакше слушање предавања, али мислим да је проблем што градиво овог семестра није адекватно смеру, а самим тим је незанимљиво и још мање људи се труди да уопште разуме предмет. Све се своди на слушање двочасовне сувопарне теорије или  гледање у бескорисне Matlab скрипте, док се практичне вежбе своде на то да пратимо асистенте како користе одређен софтвер, те потом да и ми то поновимо.

Ментално здравље и волонтирање

Пандемија је утицала и на ментално здравље младих, страхове и они из већих градова били су ментално угроженији од особа из мањих места. Истраживањем је утврђено да је код омладине преовладао страх од угрожавања породице – чак 71, 7 одсто. Испитивањем осећања током ванредног стања, забринутост за породицу и пријатеље достигла је бројку од 57, 5 одсто испитаника. Млади су у 51, 5 одсто случајева били неизвесни поводом ванредне ситуације, а анксиозно стање било је присутно код 43, 1 одсто младих. Током ванредног стања, 60, 4 одсто младих испитаника доживело је вербално насиље.

Млади су се за време ванредног стања понашали одговорно, те је 64, 7 одсто испитаника поштовало мере ограничења кретања и окупљања. Након укидања ванредног стања, поверење у институције од стране младих знатно је опало.

Значајан ресурс и инструмент подршке током пандемије  представљали су млади волонтери  (више од четвртине младих). Чак 78, 7 одсто младих волонтирало је самоиницијативно, у највећој мери путем организација цивилног друштва. Истраживање је показало да је 43, 5 одсто испитаника задовољно обезбеђеном опремом током волонтирања. Путем виртуелног света и интернета цивилни сектори организовали су разне програме, пројекте, активности.

КОМС-ово истраживање истакло је значај младих у сналажљивости и прилагођавањ у ванредним околностима, као и у смањивању негативних ефеката које је пандемија могла да изазове.

Кровна организација младих саветује субјектима омладинских политика да је неопходно сервисе и услуге  учинити доступним младима, посебно за време кризних ситуација. Као посебан фокус указују консултације организација за доношење одлука, креирање решења. Оно што КОМС истиче као нужно је промена дискурса  и комунукације медија ка младима.

Анђела Андријевић

Фото: Марија Ердељи

Коментари

Leave a reply