Бранко Швоња је дипломирани економиста из Новог Сада који се пре 7 година, још као студент, досетио да од своје плодне земље у Буковцу код Каменице засади и узгаја лаванду. Колико је труда, истраживања и улагања било потребно за овакав подухват говори чињеница да је пре Бранковог ангажовања узгој лаванде био непознаница у Србији. Међутим, његов труд се засигурно исплатио – данас је Бранку рад на пространом пољу лаванде, које се протеже на 12 хектара, једино занимање.
Шта те је подстакло да своје поље обојиш баш у љубичасто и почастиш нас мирисним нотама лаванде?
Фрушку гору сматрам нечим што је највредније у нашем граду, поред Дунава. Одмалена сам ишао тамо, возио бицикл и трчао. Тако сам повезао посао и природу и отпочео да се бавим лековитим биљем. Почео сам у 21. години да се бавим лековитим додацима исхрани, а одувек су ме интересовали пословање и производња. Кад одлучујеш чиме да се бавиш, гледаш да то буде оно што волиш и што ти прија. Иначе, моја мајка је пореклом из Далмације и баш тамо се узгаја лаванда. Истраживао сам и дознао да постоји сорта која би могла да успе и код нас. Тако почињем да бојим поље у љубичасто. Било је потребно много уложеног времена, зноја, труда, енергије и најважније од свега – љубави, како бих поље претворио у љубичанствену бајку (како су је људи већ назвали) коју можете да видите током најтоплијих месеци.
Какве производе од ове егзотичне биљке нам припрема твој тим и када можемо да их очекујемо у продаји?
Прерађујем уље и суви цвет, продајем навелико. Од ове године правим мале производе: бочице са лавандом, врећице, чајеве, освеживаче за аутомобиле, а радим и на свећама и сапунима. Производи и сајт су тренутно у процесу израде. Надам се да ће ускоро бити доступни у малопродаји.
Јасно је да иза ове лепе приче стоји марљиви рад. Како изгледа један твој радни дан?
Мој радни дан током брања отпочиње у четири ујутру и завршава се увече. У том периоду беремо пуних осам сати, затим следи утовар и истовар робе која се шаље даље на прераду.
Колико времена и стрпљења је било потребно да се исплати твој труд?
Лаванда је посађена 2013. године. Било је потребно чекати четири године да би нарасла до пуног рода. У принципу, највише времена захтевају култивирање и берба.
Колико те твоје улоге супруга и оца надахњују да стремиш ка својим циљевима?
Улоге супруга и оца ме инспиришу сваким даном. Њихова љубав према мени и моја према њима ме чине најиспуњенијим и најсрећнијим човеком на свету.
Инфлуенсери су прилично дуг временски период „харали“ твојим пољем лаванде. У којој мери се то одразило на само поље и твој рад?
С једне стране драго ми је што тиме што сам направио са своје две руке усрећујем многе, али због немарности појединаца имам горак укус у устима. Од идуће године мораћу ипак нешто да променим како би се поље сачувало, јер сам лаванди посветио живот и од ње живим. Нажалост, последице су остале. Угаженим жбуновима и почупаним гранама је потребно доста времена да се регенеришу, а самим тим је и смањен род. А смеће које је остављено од стране незваних гостију након фотографисања сам морао да скупљам. Врло ружно, зар не?
Шта поручујеш младима који желе да покрену приватни посао? Које особине обавезно треба да поседује предузетник?
Младима поручујем да имају много стрпљења, истрајности, те и да се адекватно информишу о послу који започињу!
Драгана Клашња
Фото: Бранко Швоња, Драгољуб Замуровић
