Александра Крстић је трострука шампионка у кик-боксу. Дисциплина К1 којој је посвећена десет година довела ју је у позицију најснажнијих бораца наше земље.
У свет кик-бокса који је 2018. постао део олимпијске породице спортова, Александра је доспела по наговору брата и ради скидања килограма, а данас јој недостају само две титуле – професионалног првака Света и Европе. За наш портал истиче да је за успешност у овом спорту веома битна стабилност ума и унутрашња борба.
Иза себе имаш три трона, три златне медаље са Светских првенстава – 2015. у Београду, 2017. у Будимпешти и 2019. у Сарајеву и злато са Европског. Који је твој мото у кик-боксу?
Први мото је: ми волимо бол, а други: ја хоћу, ја могу, ја морам. Волела бих да освојим појас профи првака Света и Европе и надам се да ћу у будућности имати прилику да се борим на Олимпијским играма.
Када би се осврнула на досадашње успехе и дешавања, која би искуства издвојила као најбитнија?
Највећи утисак на мене оставила је та прва златна медаља. Она ми је некако крваво заслужена. Билa је ситуација да сам се други дан такмичења разболела и цело то такмичење радила са температуром, што ми је додатно отежало, поред тога сам била неискусна и било је моје прво светско такмичење. С друге стране, за другу светску медаљу борила сам се у исто време са својом другарицом из клуба, троструком првакињом Теодором Манић на два различита ринга. И обе смо освојиле златну медаљу у исто време и довикивале смо се из ринга… То искуство је незаборавно.
Како тече тренажни процес пред европско и светско такмичење и колики је напор потребно уложити у тактичке и техничке припреме?
Све што радите током целе године, све то је тренажни процес. Захтева тешке и напорне тренинге 2 пута дневно, одређену исхрану, одмор и опоравак за нови круг… Морате стално давати свој максимум и веровати да ће се година завршити са песмом ваше државе док стојите на првом постољу.
Недавно је одржан други Куп нација у дисциплини К1. С обзиром на ситуацију са вирусом и лошије услове за такмичења, како си ти задовољна учинком својих колега бораца?
Сви су били одлично упарени, били су отворени мечеви, пуни размене, различитих типова бораца. Стварно је било лепо за гледање. Жао ми је што нису могли да раде пред публиком овај турнир, ипак је навијање уживо посебно лепо чути.
Када тело отказује, како га вратити у борбу и да ли је теже савладати себе и психички се припремити пре уласка у ринг или победити противника на борилишту?
Прво морате да савладате себе да бисте уопште стигли до противника. Мислим да је заблуда да је снага у телу. Борбе које водите сами са собом у свлачионици пре меча су у већини случајева пресудне да ли ћете победити или изгубити меч. Када тело отказује, сетим се да имам бар још 30 одсто снаге, што ме одмах повуче напред.
Користиш ли одређене психолошке технике како би усавршила ову борилачку вештину?
Нисам још ушла у те воде, али знам да постоје разне технике. Имам неколико пријатеља који су више у томе и радујем се да са њима сарађујем у будућности.
Недавно је потписан Уговор о сарадњи Кик-бокс савеза Србије са новинаром Драженом Остојићем. Сматраш ли да ће овим чином кик-бокс добити више простора у медијима?
Сигурно да хоће… Kик-бокс је најтрофејнији неолимпијски спорт у Србији и мислим да би требало да има много већу медијску видљивост.
Какав је твој став о стереотипима и предрасудама о женама у борилачким спортовима и родној равноправности када је у питању овај спорт?
Мислим да и даље постоји доста предрасуда око жена и борилачких спортова. Надам се да ће се то променити. Свакако свака особа би требало да зна бар једну борилачку вештину.
Кик-бокс се карактерише као племенита и високоинтензивна вештина која активира менталне аспекте и јача снагу ума. Да ли би га препоручила младима, посебно онима којима је теже да се изборе са несигурношћу, когнитивном анксиозношћу и страховима?
Дефинитивно! Сигурна сам да кик-бокс може да им буде од велике помоћи. Пре свега као физичка активност и вентил за енергију, а друго да открију снагу у себи коју нису ни знали да имају.
Анђела Андријевић
Фото: Маријана Пелевић, Мима Мајсторовић, Андрија Ранчић, Кик-бокс савез Србије, Александра Крстић, приватна архива
