На недавно одржаном конкурсу за најбољу еко-идеју „Снажно зелена идеја“ три еко-идеје оцењене су као најкреативније и најоригиналније.
Награђен је предлог ученика Андреја Ђурековића који сматра да је неопходно да се у Новом Саду поставе контејнери – аутомати за рециклажу (посебно за пластичне флаше, пластичне кесе, стакло, лименке, алуминијум и папир).
„Особа која је убацила рециклажни материјал, добија неке од бенефита који се бележе на јединственој картици. Набројаћу само неке од могућих бенефита: 1ГБ интернета, улазницу на јавно купалиште и клизалиште, улазницу за биоскоп, попуст у радњама, карте за јавни превоз, попуст за плаћање рачуна Информатике и још много тога. У Новом Саду има откупних станица рециклажног материјала, тако да би овако разврстан материјал био лакше доступан. Део новца би требало издвајати и у хуманитарне сврхе. Оваквим деловањем, нико се не би обогатио, али би био задовољан знајући да је урадио нешто добро за своју околину“.
Како Андреј објашњава, овом идејом се смањује ђубре у околини (по улицама, у рекама итд), помаже се некоме коме је помоћ потребна, на пример деци са ретким болестима, људи се осећају боље јер имају утисак да су помогли некоме, да су допринели властитим деловањем очувању животне средине, а тако ће место у коме живимо бити много лепше за становање јер ће људи више желети да живе тамо где је чисто и угодно – закључак је овог средњошколца.
И ученица основне школе Милица Кенеди има интересантно решење чија би примена помогла нашој животној средини. Њена идеја односи се на смањење употребе пластичних кеса.
„Ја желим да помогнем свету тако што ћу представити своју идеју прављења кеса од мајица. Зашто баш мајице? Зашто у кесама од мајица могу да се носе и чувају намирнице, а сви имамо у орманима мајице које више не носимо“.
Милица је објаснила и како направити кесу од мајице.
„Први корак је да се одабере мајица. Зависно коју величину кесе желиш да направиш, можеш да изабереш малу, средњу или велику мајицу. Други корак је да се одсеку рукави на мајици, и тако добијамо ручке. Трећи корак је да се ушије доњи део мајице да ти не испадају ствари. То је све. У три лака корака добијете еколошку кесу коју можете да оперете и користите више пута, прича Милица и додаје да се нада да ће њена идеја о еколошким мајицама помоћи људима, животињама, али и океанима јер се сваке године у океане баци чак око 8 милиона пластичних кеса.
Да би се свест о важности екологије што више ширила, важна је стална едукација, о чему је писао студент Ђорђе Лазић, трећи награђени учесник на еко-конкурсу.
„Моја ЕКО идеја је прагматична, врло економична и то је идеја која би требало да се реализује на неке дуже стазе. Ова идеја је једна од ретких која би могла да се примени готово одмах. Ударни центар моје идеје је свест човека односно деце. Сматрам да бисмо едукацијом и подизањем свести у нашем народу о екологији и о значају заштите наше природе могли да постигнемо боље резултате него што даје спровођење акција као што су чишћење река и слично. Едукација деце би се вршила на платформи преко које деца, у овој ненормалној ситуацији, похађају школу (на каналу РТС 3). Успостављањем сарадње између Министарства заштите животне средине и Министарства просвете ствара се простор за имплементацију ове идеје. Дакле, едукација би се вршила видео клиповима који би трајали 10-15 минута и у њима би се сликовито приказао значај наше животне средине, заштита исте, као и сликовити примери наше несавести до сада (нечисте реке, депоније и слично). Деца нижих разреда, наравно, имају предмет Природа и друштво у школи, ја сам то испратио на платформи, међутим, на мене није оставило утисак да би могло да уреже деци неку свест о нашој природи“, објашњава Ђорђе и истиче да је најважније да схватимо да чување природе зависи искључиво од нас самих и да тога треба да постанемо што пре свесни.
Он има решење како едуковати наше старије суграђане, који су завршили са својим школским данима.
„Што се тиче старијих, интернет постаје једно од виралних места за прикупљање информација (испред телевизије). Мислим да би се пласирањем материјала на интернету могло стићи до свести старијих и до неког помака у генералној заштити природе (материјали као што су еколошке емисије, емисије које се баве природним добрима које Србија поседује, видео клиповима о реалној ситуацији са загађеношћу рекама, ваздуха и осталог…). Имплементација ове идеје је битна зато што је битно да свако од нас да допринос у очувању природе (која је основа свих нас)“, закључује Ђорђе.
Конкурс за најбољу еко-идеју спровела је неформална група Омладинци у зеленом предузетништву, у оквиру пројекта Зелени инкубатор који спроводи Београдска отворена школа уз финансијску подршку Европске уније. У оквиру истог пројекта, група је у сарадњи са Омладином Јазаса и Опенсом организовала онлајн конференцију Како и зашто у еко-предузетништву и донирала саднице новосадском вртићу Новосађанче.
„Веома ми је драго што смо имали прилику да организујемо ове активности, не само конференцију где су дискусије кроз лична искуства стручњака и еко-предузетника добродошле у правцу освешћивања великог значаја ове теме, већ и кроз подстицање тинејџера и младих на размишљање о еколошким решењима, и на крају што смо и улепшали двориште једног вртића новим садницама. Верујем да ћемо путем ових активности отворити врата и за многе друге дискусије и акције у овој области, појачати свест младих генерално и подстаћи еко-предузетништво, такође се и надам да ће следећи годишњи извештај ЕК о поглављу 27 – животна средина и климатске промене са отвореном преговарачком позицијом донети новине, већи и бржи напредак и да ће бити унапређено еко-стратешко планирање“, каже Сузана Марјановић, испред неформалне групе Омладинци у зеленом предузетништву.
Од 2000. до данас, Европска Унија донирала је више од 3.6 милијарди евра Србији.
Средства су коришћена за подршку развоја, квалитета живота и реформи у следећим сферама: цивилна заштита, заштита од поплава и помоћ поплављеним подручјима, образовање, повезаност, заштита околине, здравствена заштита и заштита потрошача, култура, владавина права, локални развој, послови и привредни раст, јавна администрација, миграције, управљање јавним средствима, цивилно друштво и медији, социјална инклузија, омладина и спорт. ЕУ подршка је имплементирана кроз сарадњу са Владом Републике Србије. Европска Унија је донирала Србији више развојних средстава него сви други интернационални донатори заједно.
