Милица Милошев је еко-активисткиња, професорка и  едукаторка. Велика љубитељка природе, а највише се усмерава на ангажман и едукације по питању климатских политика. Велики је борац за заштиту и очување животне средине. 

У којој мери се млади интересују за еколошке токове, одрживи развој, земаљске ресурсе?  

У последњих неколико година полако, али сигурно достижемо/градимо ту критичну масу која ће имати највећи утицај на владе широм света, на велике корпорације, на предузетнике, али и на појединце у борби за здраву и очувану животну средину. Све већи број младих, како у иностранству, тако и код нас схвата озбиљност проблема и ради на проналажењу решења. Посебно ме радује што то нису више само млади, већ активне постају и оне најмлађе генерације које су решиле да се боре за своје омиљене животиње или биљке.

Људи неадекватно искоришћавају природу,  а загађење исте може утицати на погоршање здравља. Шта је кључно да би се свест о нарушавању околине и сопственог здравља код грађана повећала?

За повећање свести о еколошким проблемима са којима се сусрећемо, едукација би требала да буде кључна. Нажалост, то није случај. Данас, у подизању еко-свести главну улогу имају нарушено здравље и смањење буџета појединаца, јер је цена живота у нездравој животној средини веома висока. На тежи и мукотрпнији начин схватамо да је здрава околина у којој живимо неопходна да бисмо живели у благостању.

 

Колико еколошка едукација и разни видови еко-трибина и догађаја могу допринети развоју свести о понашању према локалној средини?

Као професор и еко-активиста едукацију сматрам најважнијим и најмоћнијим оружјем у борби  да сачувамо и очувамо нашу планету. Наизглед делује као да нема великог ефекта, или да је сувише споро, за разлику неких других еколошких акција, попут чишћења паркова, шума, јавних површина или акција садње дрвећа где се ефекат може уочити одмах. Међутим, кроз едукацију правимо темељ о важности и значају здраве животне средине, не само за садашње генерације, него и за све оне које тек долазе. Када појединцу помогнете да схвати колико је важно да сачувамо нашу планету од још веће деструкције, тада и он сам постаје едукатор, јер шири и примењује своје новостечено знање и схватање. Моје искуство каже да треба бити упоран и организовати што више и што чешће предавања, еко-трибине, презентације… Треба да искористимо све ресурсе које данас имамо и интернет као један од наших најјачих савезника, јер уз помоћ интернета ширимо наше знање, а и утицај чак и на други крај планете.

 

Колико се млади ангажују за креирање климатских политика и политика заштите животне средине?

Последњих година смо сведоци раста климатског покрета где главну реч имају млади. Основане су многе успешне организације и групе које воде тинејџери, средњошколци, студенти и које међусобно сарађују, подржавају једне друге. За њих је заједништво и коалиција једна од најважнијих инструмената у креирању климатске политике и политике заштите животне средине. Оно што ме посебно радује је што се и код нас климатски покрет развија. Сада већ чувени ,,Петком за будућност“ покрет и штрајк је и код нас активан. Наша омладина је све активнија у залагању за очување природе и управо ту њихову свест, ентузијазам и полет треба подржати и усмерити ка што бржем, ефикаснијем доношењу закона и политика о здравој животној средини.

 

Колико је битна идеја и иновација у еколошком активизму?

Нове идеје и иновације у проналажењу што бољих еко-решења су увек добродошле. Постоје бројне мобилне апликације и интернет платформе које доприносе у очувању природе. Неке су осмишљене да буду места где ћете представљати своје идеје о измени закона или где ћете представити свој пројекат или производ, а неке могу да служе и као систем упозорења. Једна таква иновативна идеја је и #SpaceClime, пројекат на ком сам радила и који је награђен од стране Уједињених Нација, Канцеларије за свемир (UNOOSA, United Nations Office for Outher Space Affairs).

Еко-иновације су свуда у свету препознате од стране великих и успешних компанија, па чак и влада, што доказује све већи број конкурса и финансирања најбољих идејних решења за еколошке проблеме.

Планираш своје еколошко удружење. Можеш ли нам открити нешто више о томе, који је фокус организације?

Након неколико година рада и стеченог искуства у иностраном невладином сектору, решила сам да оснујем удружење које ће се водити оном познатом ,,мисли глобално, ради локално“. Организација ће бити еколошко-едукативног типа са још једном граном индустрије, која још увек није код нас развијена, али за сада остаје тајна о чему се ради.

Мисија организације је да буде место где ће сви који желе моћи да шире своје знање и да допринесу проналажењу решења еколошких проблема. Такође ћемо радити на повезивању и јачању сарадње између невладиних организација, удружења и осталих активиста који имају исти циљ, да сачувамо и очувамо нашу планету. Чврсто верујем да свако од нас поседује неки таленат или интересовање којим може да допринесе подизању свести о екологији и очувању животне средине.

Милица Милошев била је један од учесника на Конференцији Како и зашто у еко-предузетништву, која је реализована уживо онлајн 21. новембра од стране неформалне групе Омладинци у зеленом предузетништву, а у сарадњи са Омладином Јазаса. Конференција је реализована у оквиру пројекта Зелени инкубатор који спроводи Београдска отворена школа уз финансијску подршку Европске уније.

Анђела Андријевић

Фото: Марија Ердељи

Leave a comment