Удружење грађана Србија, мој дом у оквиру пројекта Пронађи алтернативу путничком аутомобилу, организовало је у четвртак, 5. новембра, трибину под називом Алтернативна превозна средства као једно од решења за климатске промене. Ова дискусија требало је да донесе одговоре на два питања: где смо сада и одржива урбана мобилност.
Панелисти првог панела под називом Електрична возила у Србији – где смо и шта даље? били су др Саша Игић испред Покрајинског секретаријата за енергетику, саобраћај и грађевинарство, др Мирко Гордић као представник АМСС – Центра за моторна возила, као и Игор Велић испред удружења Сигурне стазе. Учесници другог панела Почеци планирања одрживе урбане мобилности у Србији биле су Јелена Николић – ГУ Крушевац, Агнеш Асоди испред удружења Новосадска бициклистичка иницијатива, Ксенија Лукић – ЈП Инфраструктура Шабац и Бојана Пађен као представник Градске управе за заштиту животне средине. Пројекат је суфинансиран од стране Министарства заштите животне средине.
Дејан Радивојев, организатор трибине, издваја да је најбитније порука овог догађаја да је потребно веће учешће грађана приликом доношења одлука и да будућност планирања саобраћаја у градовима треба бити усмерена ка одрживим видовима превоза.
Чињеница је да путнички аутомобили на фосилна горива угрожавају квалитет ваздуха и здравље људи, те је једно од решења употреба алтернативних возила. Предности ових возила осим тога што су еколошки прихватљива, како каже Дејан су: „Смањење трошкова превоза и простора који заузимају у градовима у односу на путничке аутомобиле. Потребно је да наши градови пређу са традиционалног планирања градског сабраћаја, где је фокус стављен на путнички аутомобил и где се задоваљавају потребе моторизованог саобраћаја на одрживо планирање градског саобраћаја, где је фокус стављен на људе и на одрживе видове кретања (пешачење, бициклирање, јавни превоз и друге видове микромобилности и активне мобилности као што су: тротинети, ролери, скејтови, е-тротинети…).
У Републици Србији избројано је око 100 електричних возила, а 200 – 300 хибридних возила, што је још увек мало, док је с друге стране ове године покренута субвенција за њихову набавку. На питање колико ће времена требати да овај вид превоза оживи код нас, Дејан одговара:
Од следеће године почеће благи раст броја електричних возила. Сматрам да је главни проблем који ће успорити овај раст инфраструктура у нашој земљи. Потребно је радити и на брзим пуњачима и квалитетнијој батерији како би купац дао предност електричном аутомобилу. Још једна препрека за повећање броја електричних возила јесте цена, што ће бити вероватно највећи проблем за масовно коришћење електричних возила у Србији и поред субвенција које ће држава давати.
Дејан такође истиче да је Законом о безбедности саобраћаја дефинисан електрични аутомобил као и које услове возач мора да испуни. Ти услови су исти као и за путнички аутомобил на фосилна горива. Међутим, у Србији још увек није регулисано законом коришћење других електричних возила као што су електрични тротинети, друга микро–електрична возила, а било је ситуација у којима је долазило и до судара са другим возилима. Увелико се ради на новом Закону о безбедности саобраћаја, којим ће бити уређена и правила вожње електричних тротинета.
Осим што емитују висок проценат угљен-диоксида, саобраћајна возила стварају и буку у насељеним местима, што је узрок стреса код становништва. Као решење овог проблема Дејан види одлуку коју је донела Европска унија „електрична возила морају да буду бучнија при брзини мањој од 20 километара на сат и при вожњи уназад“.
Како бисмо били спремни за коришћење алтернативних превозних средстава потребно је извршити извесне промене у погледу инфраструктуре како наш саговорник каже, променити приступ у планирању саобраћаја тако да на прво место треба ставити пешачење, затим вожњу бицикла, јавни превоз, а потом коришћење приватних аутомобила на одржив начин“.
Сматрам да је Србија на почетку усвајања овог концепта планирања и да се мора радити на едукацији кључних људи који раде реконструкцију улица у градовима како бисмо реконструисали улице према новом приступу планирања саобраћаја – закључује Радивојев за Омладинске новине.
Драгана Клашња
Фото: Марија Ердељи
