Да ли знате колико годишње бацимо старих компјутера, телефона, телевизора, кућних апарата и уређаја? Да ли бисте могли претпоставити да је тежина тог отпада годишње тежа од свих авиона који су икада направљени ?
Koлико телефона се свакодневно баца без знања да многи од њих садрже метале који су јако ретки и скупи за прибављање и обрађивање као материјала? Преко 50 делова садржи сваки просечан телефон, углавном метала, који су због високе проводљивости веома значајни да се рециклирају, поправе и искористе за нову робу.
Годишње 50 тона електронског отпада
2% токова чврстог отпада представља електронски отпад, док он чини 70% опасног отпада. Око 50 тона годишње таквог отпада произведено, а само 20% рециклирамо и само 20% опасног отпада се адекватно одлаже. Према неких истраживањима, око 40% електронског отпада представља мала опрема попут пегли, усисивача, ваги, око 20% велика опрема попут фрижидера, 17% уређаји попут грејалица, пећи, климе, 15 % су екрани и око 10% су мали ИТ уређаји као што су штампач, факс уређај, мобилни телефон.
Највећи произвођачи електронског отпада
Земље који су највећи произвођачи електронског отпада су Норвешка, Швајцарска и Исланд на трећем месту, спомињу се и Аустралија, Кина, Јапан, док су најмањи произвођачи Нигерија и Етиопија.
Према извештају Агенције за заштиту животне средине, током 2019. године на тржиште Србије пласирано је више од 20 милиона комада електричне и електронске опреме. Колико од тога ће представљати електронски отпад и да ли је адекватно одложен можемо засад само претпостављати.
Информиши се и едукуј о електронском отпаду, као и о свим врстама отпада и адекватног одлагања. Буди свестан и информисан – дај пример другима!
Овај текст настао је у оквиру пројекта Како и зашто у еко-предузетништву који организује неформална група Омладинци у зеленом предузетништву у сарадњи са Омладином Јазаса и Опенсом. Како и зашто у еко-предузетништву се реализује у оквиру пројекта Зелени инкубатор који спроводи Београдска отворена школа уз финансијску подршку Европске уније.
